Kitovi ubice stiču zastrašujuće navike: Sve su pametniji, ali i OPASNIJI! Da li su za to krivi ljudi?

Istraživači su u martu 2019. kraj obala jugozapadne Australije svedočili jezivom prizoru – desetak orki ili kitova ubica udružilo se protiv jednog od najvećih stvorenja na Zemlji. Proždirale su ogromne komade mesa sa bokova plavog kita, koji je uginuo sat kasnije.

Bio je to prvi dokumentovani slučaj da su orke napale plavog kita, ali ne i poslednji, piše Live Science.

Preporučujemo

Poslednjih meseci orke (Orcinus orca) su primećene kako otimaju mladunce grindova i komadaju ajkule kako bi se hranile njihovim jetrama. A kod obala Španije i Portugalije, mala populacija orki počela je da napada čamce i brodove i potapa ih.

Svi ovi incidenti pokazuju koliko su ovi predatori inteligentni.

- To su životinje sa neverovatno složenim i visoko razvijenim mozgom. Oni imaju delove mozga povezane sa pamćenjem i emocijama koji su značajno razvijeniji čak i nego kod ljudskog mozga – rekla je Live Science Debora Džajls, istraživačica orki sa Univerziteta u Vašingtonu i iz neprofitne organizacije Wild Orca.

Šta pokreće promenu?

Ali razmere i novina nedavnih napada dovode do pitanja: Da li orke postaju pametnije? I ako je tako, šta pokreće tu promenu?

Nije verovatno da se mozgovi orki menjaju na anatomskom nivou, rekao je Džoš Mekinis, morski ekolog koji proučava orke na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

- Promena ponašanja može uticati na anatomsku promenu kod životinje ili populacije, ali samo tokom hiljada godina evolucije - rekao je Mekinis za Live Science.

Ipak, orke brzo uče, što znači da mogu da podučavaju jedna drugu zastrašujućim trikovima, i tako postaju „pametnije“ kao grupa. Međutim, neki od ovih naizgled novih trikova zapravo mogu biti drevna ponašanja koja ljudi tek sada dokumentuju. I baš kao i kod ljudi, neka od ovih naučenih ponašanja postaju trendovi, koji se pojavljuju i nestaju u društvenim talasima.

Foto: Shutterstock

Česte interakcije sa ljudima kroz brodski saobraćaj i ribolovne aktivnosti takođe mogu podstaći orke da uče nova ponašanja. Što se njihova okolina više menja, orke moraju brže da reaguju i da se oslanjaju na društveno učenje kako bi opstale.

Nema sumnje da orke uče jedna od druge. Mnoge veštine koje ove životinje podučavaju i dele povezane su sa njihovom ulogom visoko razvijenih predatora.

Naučnici su prvi put opisali orke kako ubijaju i jedu plave kitove (Balaenoptera musculus) u studiji objavljenoj prošle godine. U mesecima i godinama koji su usledili nakon prvog napada u martu 2019, orke su lovile mladunče i adolescenta plavog kita u dva dodatna incidenta, gurajući mlade kitove ispod površine kako bi ih ugušile.

- Ovo ponašanje je primer društvenog učenja, gde se strategije dele i prenose sa odraslih orki na njihove mlade. Sve što odrasli nauče biće preneto dalje, sa dominantne ženke u jatu na njeno potomstvo - rekao je Robert Pitman, morski ekolog sa Instituta za morske sisare Državnog univerziteta Oregon, u mejlu za LiveScience.

- Savladavanje plavog kita zahteva saradnju i koordinaciju - rekao je Pitman.

Foto: Shutterstock

Orke su možda naučile i usavršile veštine potrebne za napad na tako ogroman plen kao odgovor na oporavak populacija kitova nakon zabrane kitolova. Ovo znanje je zatim prenošeno dalje, sve dok orke nisu postale visokokvalifikovane u lovu čak i na najveću životinju na Zemlji, naveo je Pitman.

Dugogodišnje navike

Neka od surovih ponašanja koja su istraživači nedavno primetili zapravo mogu biti dugogodišnje navike.

Na primer, tokom napada na plave kitove, posmatrači su primetili da orke guraju glave u usta živih kitova kako bi se hranile njihovim jezicima. Ali ovo verovatno nije novo ponašanje, već samo slučaj da su ljudi to konačno videli izbliza.

- Kitovi ubice su poput ljudi u tome što imaju svoje omiljene komade mesa. Kada love velike kitove, gotovo uvek prvo uzimaju jezik, a ponekad je to i jedino čime će se hraniti - rekao je Pitman.

Jezik nije jedini delikates koji orke traže. Kod obala Južne Afrike, dva mužjaka, nazvana Port i Starbord, već nekoliko godina ubijaju ajkule kako bi im izvadili jetru.

- Iako je ovo ponašanje isprva iznenadilo istraživače, malo je verovatno da su orke tek nedavno naučile da jedu jetru putem društvenog učenja - rekao je za Live Science Majkl Vajs, bihevioralni ekolog i direktor istraživanja u Centru za istraživanje kitova u državi Vašington.

Foto: Shutterstock

Ove godine naučnici su takođe snimili orke kako proždiru jetru kit-ajkule kod obala Donje Kalifornije u Meksiku. Verovatnoća da su Port i Starbord preneli svoje znanje preko hiljada kilometara okeana je zanemarljivo mala, što znači da je jedenje jetre verovatno rašireno i odavno utvrđeno ponašanje.

- Zato što ima više kamera i više čamaca, počinjemo da viđamo ova ponašanja koja ranije nismo primećivali - rekao je Vajs.

Orke savladavaju i dele više od samih tajni lova. Nekoliko populacija širom sveta naučilo je da krade ribu uhvaćenu za ljudsku ishranu sa parangala koji se koriste u komercijalnom ribolovu, i te informacije su preneli dalje.

Ponekad sposobnost orki da brzo nauče nova ponašanja može imati fatalne posledice. Na Aljasci su orke nedavno počele da se hrane ribom sa dna koju hvataju kočari, ali mnoge završe zapletene i uginu u ribolovačkoj opremi.

Vreme za igru

Impresivne kognitivne sposobnosti orki protežu se i na vreme za igru.

Tužan prizor kraj obala Amerike... Foto: Candice Emmons / AFP / Profimedia

Džajlsova i njene kolege proučavaju ugroženu populaciju orki koje jedu losose kod severne pacifičke obale. Ovi kitovi ubice, poznati kao „južni rezidenti“, ne jedu sisare. Ali tokom poslednjih 60 godina, razvili su jedinstvenu igru u kojoj traže mlade morske svinje (porpoise), kojima je ponekad pupčana vrpca još uvek pričvršćena, i igraju se njima do smrti.

Zabeleženo je 78 incidenata u kojima su ove orke bacale morske svinje jedna drugoj kao loptu, ali nijedan jedini dokumentovan slučaj da su pojeli te male sisare, rekla je Džajlsova.

- U nekim slučajevima videćete tragove zuba gde je kit očigledno nežno držao životinju, ali životinja je pokušavala da otpliva, pa je tako ogrebala kožu – objasnila je ona.

Ljudi možda indirektno podstiču orke da postanu pametnije menjajući uslove u okeanu, rekao je Mekinis. Napadi orki na parangale i kočare pokazuju, na primer, da one inoviraju i uče nove trikove kao odgovor na ljudsko prisustvo u moru. Klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem takođe mogu primorati orke da se više oslanjaju jedna na drugu radi učenja.

I dok orke verovatno ne znaju da su ljudi krivi za promene u njihovom staništu, one su „veoma svesne da su ljudi tu“, zaključio je Mekinis. Na sreću po nas, dodao je, čini se da orke nisu zainteresovane da svoje smrtonosne veštine isprobavaju na ljudima.

(Telegraf Nauka/LiveScience)