Zastrašujući dokaz o kitovima ubicama: Tragovi zuba otkrili kanibalizam među orkama

Peraja orki otkrivena na obalama severnog Pacifika prekrivena su zastrašujućim dokazima.

Tragovi karakterističnih zuba na njima pokazuju da su kitovi ubice povremeno kanibali, piše Live Science. Naučnici kažu da bi to moglo da objasni zašto neke orke žive u velikim porodičnim grupama.

Preporučujemo

Postoji nekoliko tipova orki (Orcinus orca), koji se ponekad smatraju zasebnim podvrstama. U severnom Tihom okeanu, dva od ovih tipova naseljavaju otprilike ista područja: rezidentne orke (Orcinus orca ater) žive u velikim porodičnim grupama i hrane se ribom, dok Bigsove orke (Orcinus orca rectipinnus), žive u manjim grupama i love druge sisare, poput kitova, delfina i foka.

Generalno se smatralo da se ova dva tipa izbegavaju. Međutim, Olga Filatova, istraživačica kitova sa Univerziteta Južne Danske, i njene kolege otkrili su dokaze koji pokazuju da to nije uvek slučaj, a nalaze su objavili u žurnalu Marine Mammal Science.

Koautor studije Sergej Fomin, istraživač Pacifičkog instituta za geografiju u Rusiji, u avgustu 2022. pronašao je peraje orke na plaži na Beringovom ostrvu u istočnoj Rusiji. Peraje je bilo krvavo i prekriveno tragovima zuba.

Nije neuobičajeno pronaći peraja sa takvim tragovima zuba. Ali ranije su takva peraja pripadala severnim crnim kitovima (Berardius bairdii) i oštrokljuni kit (Balaenoptera acutorostrata) koje su napale i pojele Bigsove orke.

- Odmah je pomislio: „Ovo izgleda poznato“ i pretpostavio je da su ovo uradile orke koje se hrane sisarima - rekla je Filatova za Live Science.

Ali to što je u pitanju bilo peraje orke, bilo je iznenađenje. Dve godine kasnije, u julu 2024, pronašao je drugo leđno peraje orke. Ovo je bilo nešto veće, od mladog mužjaka, ali je imalo iste tragove zuba kita ubice.

- U tom trenutku sam počela da mislim da je ovo obrazac - rekla je Filatova.

Peraja su žilava i nisu dobra za jelo, a sprečavaju predatora da pojede mišić i salo ispod njih, pa ih kitovi ubice odbacuju, dodala je ona.

Genetski testovi su otkrili da peraja potiču od južnih rezidentnih orki, koje borave u vodama blizu Vašingtona i Britanske Kolumbije i poznate su po tome što „nose“ losose na glavama i jedne drugima pružaju „masaže“ morskom travom.

Foto: Shutterstock/slowmotiongli

Filatova i njene kolege misle da su južne rezidentne orke verovatno napale i pojele Bigsove orke.

- Barem sada znamo da se kanibalizam dešava, ali mislim da nije previše čest - rekla je Filatova.

Istraživači sugerišu da je takvo povremeno predatorstvo od strane Bigsovih orki koje jedu sisare razlog zašto rezidentne orke formiraju velike, čvrsto povezane porodične grupe. Životinje koje se okupljaju u velikim grupama ili stadima to često čine kako bi se zaštitile od predatora.

Opšte je mišljenje da orke nemaju prirodne predatore, ali je poznato da su agresivne jedne prema drugima. Na primer, 2016. godine zabeleženo je kako Bigsove orke jure i ubijaju mladunče, potencijalno kako bi primorale majku da postane seksualno receptivna. Međutim, mladunče nisu pojele.

Udruživanje radi odbrane takođe može pomoći da se objasne zapažanja velikih grupa rezidentnih kitova ubica koji teraju manje grupe Bigsovih kitova ubica, rekla je Filatova. Napomenula je da je u sopstvenom radu videla dokaze da Bigsove orke izbegavaju grupe rezidentnih orki i vraćaju se na neko područje tek nakon što se rezidenti odsele.

Foto: Zoonar GmbH / Alamy /Profimedia

- Dakle, izgleda da ova odbrambena strategija zaista funkcioniše - rekla je ona.

Ipak, nisu svi ubeđeni.

- Mislim da su zapažanja tragova zuba na leševima kitova koji se hrane ribom zanimljiva i da je ideja vredna daljeg istraživanja, ali još nema dovoljno dokaza da se izgradi čvrsta teorija o socijalnoj evoluciji orki koje se hrane ribom - rekao je za Live Science Luk Rendel, biolog sa Univerziteta Sent Endruz u Škotskoj, koji nije bio uključen u studiju.

Rendel je rekao da bi potencijalne koristi od zajedničkog traženja hrane i prenošenja znanja o specifičnom staništu i plenu takođe mogli biti važni pokretači za stvaranje velikih grupa vezanih za određene lokacije.

(Telegraf Nauka/Live Science)