Nestanak velikih belih ajkula preti urušavanju morskih ekosistema i života na planeti

Velike bele ajkule (Carcharodon carcharias), koje su nekada dominirale vodama Zaliva False u Južnoj Africi, misteriozno su nestale, ostavljajući za sobom ekološku prazninu sa nesagledivim posledicama, prenosi SciTech Daily.

Njihov nestanak nije samo zabrinuo naučnike i ekološke aktiviste već je pokrenuo lančane reakcije koje prete da trajno poremete ravnotežu morskog ekosistema u ovom regionu. Nova studija objavljena u časopisu Frontiers in Marine Science, koju su sproveli istraživači sa Rosenstiel škole za morske, atmosferske i zemaljske nauke Univerziteta u Majamiju, pokazuje koliko je odsustvo ovih vrhunskih predatora uzdrmalo ceo lanac ishrane u Zalivu False.

Preporučujemo

Velike bele ajkule oduvek su bile fascinantni i zastrašujući predatori, poznati po svojim munjevitim napadima i sposobnosti da iskaču iz vode dok love. Njihova prisutnost u Zalivu False bila je toliko uobičajena da su turisti iz celog sveta dolazili da ih posmatraju, dok su istraživači beležili njihove migracije i interakcije sa drugim vrstama. Međutim, poslednjih godina njihova populacija u ovom području naglo je opala, a u poslednje vreme gotovo potpuno nestala.

Uzroci ovog nestanka nisu u potpunosti jasni, ali istraživači ukazuju na dva glavna faktora. Prvi je višedecenijsko hvatanje ajkula u mreže postavljene radi zaštite kupača, što je dovelo do značajnog smanjenja njihove populacije. Drugi, još dramatičniji razlog, jeste pojava orki koje su počele da love velike bele ajkule.

Primećeno je da su dve orke, nazvane Port i Starbord, specijalizovane za lov na ajkule, ciljajući njihovu jetru bogatu hranljivim materijama. Ove orke razvile su metodu preciznog ubijanja ajkula, nakon čega su njihove strvine isplivavale na obalu, što je dodatno smanjilo brojnost populacije.

Odsustvo velikih belih ajkula imalo je niz posledica koje se sada jasno vide kroz naučna istraživanja. - Gubitak ovog kultnog vrhunskog predatora doveo je do povećanja broja južnoafričkih foka i sedmoškržnih ajkula, što se poklapa sa opadanjem vrsta kojima se oni hrane - objasnio je dr Nil Hameršlag, vodeći autor studije i istraživač pri Programu za istraživanje i očuvanje ajkula Univerziteta u Majamiju.

Naime, južnoafričke foke (Arctocephalus pusillus), koje su ranije bile pod stalnim pritiskom predatora, sada imaju slobodu da se nesmetano razmnožavaju, što je dovelo do njihovog značajnog porasta. Budući da se foke hrane ribama, njihova povećana brojnost uzrokuje drastično smanjenje populacija riba u ovom regionu. To direktno utiče na lokalne ribare, koji su primetili da su ulovi sve manji, a određene vrste riba gotovo nestale iz priobalnih voda.

S druge strane, populacija sedmoškržnih ajkula (Notorynchus cepedianus) takođe je eksplodirala. Ove ajkule, koje su ranije bile plen velikih belih ajkula, sada su postale dominantni predatori u ekosistemu. Njihovo povećanje dovelo je do smanjenja broja manjih ajkula i drugih vrsta riba kojima se hrane, što dodatno narušava lanac ishrane.

Istraživači su koristili različite metode za prikupljanje podataka o promenama u ekosistemu. Dugogodišnja brodska istraživanja beležila su prisustvo ajkula i foka, dok su podvodne kamere sa mamcima (BRUVS – Baited Remote Underwater Video Surveys) korišćene za praćenje riba i manjih ajkula. Prikupljanje podataka od strane lokalnih ronilaca i ribara, dodatno je pomogla u beleženju promena u broju pojedinih vrsta.

- Upotreba podvodnih video snimaka snimljenih u razmaku od više od decenije omogućila nam je da uporedimo lanac ishrane pre i posle nestanka belih ajkula iz Zaliva False. Broj jedinki određene vrste zabeležen na snimcima ne samo da nam govori o njihovoj brojnosti, već i o njihovom ponašanju, vrste pod povećanim rizikom opasnosti od predatora često postaju opreznije i manje su vidljive na našim kamerama - objasnila je Jakira Herskovic, koautorka studije.

Foto: Shutterstock

Ovo istraživanje pruža konkretne dokaze da je gubitak velikih belih ajkula izazvao ozbiljne poremećaje u morskom ekosistemu. Bez ovih vrhunskih predatora koji regulišu populacije, svedoci smo merljivih promena koje bi mogle imati dugoročne posledice po zdravlje okeana.

Ove promene ne utiču samo na lokalni ekosistem već mogu imati šire posledice. Okeani su složeni sistemi u kojima je svaki predator ključan za održavanje ravnoteže. Kada jedan veliki predator nestane, dolazi do promene u brojnosti drugih vrsta, što može uticati na ceo lanac ishrane, od najmanjih organizama do najvećih sisara.

Pored toga, zdravlje okeana direktno utiče na ljude. Ribe koje su ključne za ishranu mnogih zajednica sada su ugrožene, a poremećaj u morskom ekosistemu može smanjiti kapacitet okeana da apsorbuje ugljen-dioksid, čime se dodatno doprinosi klimatskim promenama.

Ova studija naglašava hitnu potrebu za zaštitom ajkula na globalnom nivou. Njihov gubitak ne znači samo nestanak jedne vrste već urušavanje celih ekosistema. Uprkos njihovoj reputaciji opasnih predatora, velike bele ajkule su ključne za zdravlje okeana. Njihova zaštita može doprineti očuvanju biodiverziteta, stabilnosti ekosistema i dugoročnom opstanku mnogih drugih vrsta.

S obzirom na to da su okeani neophodni za život na planeti, njihova zaštita mora biti prioritet. - Bez ovih moćnih predatora, morski ekosistemi gube svoju ravnotežu. Moramo hitno delovati kako bismo zaštitili velike bele ajkule i očuvali zdravlje naših okeana - zaključuje Hameršlag.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)