„Ne znamo kakav haos je prošao“: Zvezdani sistem zbunio naučnike, nemaju termin za prvi otkriveni egzosatelit

Naučnici proučavaju zvezdani sistem u našoj galaksiji koji je toliko različit od Sunčevog sistema da ne mogu da pronađu odgovarajuću terminologiju kako bi ga opisali, javio je Rojters.

Sistem CD-35 2722 uključuje zvezdu crvenog patuljka čija je masa oko 40% mase našeg Sunca, oko koje kruži smeđi patuljak, nebesko telo koje briše granicu između planete i zvezde. A oko smeđeg patuljka kruži gasoviti svet veličine Jupitera, koji je nedavno otkriven pomoću Vrlo velikog teleskopa Evropske južne opservatorije u Čileu.

Preporučujemo

Koristeći naš Sunčev sistem kao definicioni okvir, telo koje kruži oko drugog tela koje pak kruži oko zvezde trebalo bi nazvati satelitom - ili u ovom slučaju egzosatelitom, jer se nalazi izvan našeg Sunčevog sistema. I to prvim egzosatelitom otkrivenim do sada. Ali objekat koji kruži oko smeđeg patuljka se po sastavu i veličini razlikuje od bilo kog od brojnih prirodnih satelita u našem Sunčevom sistemu – od kojih su svi relativno mali stenoviti ili ledeni svetovi.

Pa kako ga onda nazvati?

- Ovo će sigurno biti predmet rasprave. Uopšteno govoreći, većini astronoma odgovara termin egzosatelit, bar kao privremeno rešenje dok formalno ne usvojimo definicije za objekte poput ovog koji smo pronašli - rekao je Kevin Hoj, doktorand astrofizike na Univerzitetu Dijego Portales u Čileu, takođe povezan sa istraživačkom grupom za egzosatelite YEMS i glavni autor studije objavljene u žurnalu Nature.

- U ovom slučaju zaista dostižemo granice do kojih možemo rastegnuti reči koje smo izmislili za opisivanje Sunčevog sistema da bismo opisali druge sisteme - rekao je Hoj.

Ovaj sistem je udaljen oko 71 svetlosnu godinu od Zemlje. Svetlosna godina je razdaljina koju svetlost pređe za godinu dana, što iznosi 9,46 biliona (9.460.000.000.000) kilometara.

Egzosatelit poseduje najmanje 90% mase Jupitera, gasovitog džina koji je najveća planeta našeg Sunčevog sistema. On završi orbitu oko smeđeg patuljka svakih 170 dana na udaljenosti koja iznosi oko petine razdaljine između Zemlje i Sunca.

- Mislim da je ovo otkriće otvorilo Pandorinu kutiju za naučnu zajednicu. Ovaj tip objekta je potpuno nov i neobičan, zaista drugačiji od onoga što nam je poznato u našem Sunčevom sistemu. Sada ćemo morati da razumemo, kroz teorijske modele, kako ovi tipovi objekata nastaju i da li su uobičajeni ili ne - rekla je koautorka studije Alis Zurlo, astrofizičarka sa Univerziteta Dijego Portales i direktorka YEMS-a.

- Namerno smo odlučili da ga ne zovemo mesecom. To je zato što se ovaj objekat razlikuje od bilo kog satelita u našem Sunčevom sistemu. Mnogo je masivniji i ne kruži oko planete – on kruži oko smeđeg patuljka, objekta koji je negde između planete i zvezde. Pošto nikada ranije nismo videli sistem sličan ovom, još smišljamo najbolji način da ga opišemo - rekla je Zurlo.

Iako je otkriveno više od 6.300 egzoplaneta – kako se nazivaju planete izvan našeg Sunčevog sistema – pronalaženje egzosatelita se pokazalo kao veći izazov, sa samo nekoliko identifikovanih dobrih kandidata.

Istraživači pokušavaju da utvrde poreklo egzosatelita.

Zvezdani sistem CD-35 2722... Foto: ESO/M. Kornmesser

- Moguće je da je nastao iz diska gasa i prašine oko smeđeg patuljka, baš kao što planete nastaju oko zvezda. Ili ga je smeđi patuljak kasnije (gravitaciono) zarobio - rekla je Zurlo.

Smeđi patuljak nije ni zvezda ni planeta, već nešto između. Mogli bi se smatrati „zvezdama u pokušaju“ koje tokom svojih formativnih faza nisu dostigle masu neophodnu da pokrenu nuklearnu fuziju u svom jezgru poput zvezda. Ali oni su masivniji od najvećih planeta. Ovaj u ovom sistemu je oko 33 puta masivniji, 50% veći i mnogo topliji od Jupitera.

- Pošto je sistem veoma mlad, smeđi patuljak i dalje sija toplotom preostalom od njegovog nastanka - rekla je Zurlo.

Od prvog otkrivanja egzoplaneta 1990-ih godina, naučnici su uočili širok spektar zvezdanih sistema, neke izgrađene slično našem, a druge prilično različite. Ovaj koji je ispitan u novom istraživanju je izuzetak.

- Da, ovaj sistem je definitivno čudan. Verovatno je postojala prilično haotična dinamička istorija koja ga je ostavila u trenutnom stanju, ali je zaista teško reći kroz kakvu je tačno vrstu haosa prošao - rekao je Hoj.

(Telegraf Nauka/Reuters)