Megazemljotres iz 2025. "probudio" ČUDOVIŠTE KOJE JE SPAVALO VEKOVIMA! Šta se zaista dogodilo ispod Kamčatke

Gotovo pet vekova vulkan Krašeninjikov na ruskom poluostrvu Kamčatka nije eruptirao, niti je pokazivao naročite znake da namerava da se probudi. A onda je 30. jula 2025. godine Zemlju pogodio jedan od najsnažnijih zemljotresa ikada zabeleženih.

Potres magnitude 8,8 dogodio se kod obale Kamčatke, pokrenuo upozorenja na cunami širom sveta, a nekoliko vulkana na poluostrvu počelo je da izbacuje pepeo i lavu. Zvaničnici su čitavu pojavu nazvali „paradom erupcija“.

Preporučujemo

Sama vulkanska aktivnost na Kamčatki nije neobična. Na ovom području nalazi se oko 160 vulkana, od kojih se 29 smatra aktivnim. Međutim, jedan učesnik „parade“ iznenadio je naučnike.

Krašeninjikov nije eruptirao 475 godina. Samo nekoliko dana nakon megazemljotresa počeo je da izbacuje ogroman oblak vulkanskog materijala.

Sada je tim koji predvodi vulkanolog Džejms Hiki sa Univerziteta Ekseter pokušao da utvrdi kako je zemljotres mogao da „prodrma“ vulkan i izvede ga iz viševekovnog mirovanja. Rezultati istraživanja objavljeni su kao preprint na platformi EarthArXiv i još nisu prošli stručnu recenziju.

Zašto se nisu probudili svi vulkani?

Zemljotresi i vulkanske erupcije mogu biti povezani, ali odnos između njih nije tako jednostavan kao što bi se moglo pretpostaviti.

Kamčatka se nalazi iznad zone subdukcije, gde se Pacifička ploča podvlači ispod Ohotske mikroploče. Upravo taj proces doprinosi i izuzetnoj vulkanskoj aktivnosti i snažnim zemljotresima u regionu.

Da je, međutim, dovoljno da veliki zemljotres jednostavno „uključi“ vulkan, posledice potresa magnitude 8,8 trebalo bi da budu daleko dramatičnije.

Desetine potencijalno aktivnih vulkana osetile su podrhtavanje, ali je samo nekoliko njih eruptiralo. Neki od njih nisu predstavljali iznenađenje. Karimski vulkan, na primer, gotovo neprekidno eruptira još od 1996. godine. Krašeninjikov je bio druga priča.

Pre zemljotresa nije davao upozorenja

Devet godina satelitskih radarskih posmatranja nije pokazalo izdizanje tla koje bi ukazivalo na nagomilavanje magme ispod vulkana. Naprotiv, površina se polako spuštala, brzinom od oko četiri milimetra godišnje.

Sateliti pre zemljotresa nisu registrovali ni sumpor-dioksid koji izlazi iz Krašeninjikova, iako su isti instrumenti beležili ovaj gas kod drugih vulkana širom Kamčatke. A onda je udario megazemljotres.

Otprilike dva dana kasnije, područje oko Krašeninjikova pogodilo je 12 zemljotresa magnitude oko četiri, i to u periodu od samo pet sati. Satelitska posmatranja pokazala su šta se događa ispod površine. Magma je počela da otvara gotovo vertikalnu pukotinu u Zemljinoj kori.

Prema proceni istraživača, u ovu pukotinu prodrlo je oko 32 miliona kubnih metara magme, koja je dolazila iz rezervoara na dubini od približno šest kilometara.

Zemljotres ga nije jednostavno "razbio"

Upravo tu priča postaje posebno zanimljiva. Moglo bi se pretpostaviti da je ogroman zemljotres jednostavno dovoljno snažno protresao vulkan da izazove erupciju. Međutim, naučnici smatraju da se dogodio mnogo složeniji proces.

Trajne promene naprezanja na području Krašeninjikova bile su veoma male - svega između 0,01 i 0,05 megapaskala Kulonovog naprezanja.

Smatra se da je rezervoarima magme uglavnom potreban nadpritisak od približno jednog do 10 megapaskala da bi došlo do njihovog popuštanja.

Privremeno naprezanje tokom samog podrhtavanja tla bilo je znatno veće - oko 1,0, uz odstupanje od 0,6 megapaskala – što bi teoretski moglo biti dovoljno da utiče na uspavani vulkan. Ali istraživači ne smatraju da je upravo to direktno izazvalo erupciju.

Jedan od razloga jeste vreme. Krašeninjikov nije reagovao odmah nakon zemljotresa. Magma je počela da prodire u pukotinu tek približno dan i po do dva i po dana kasnije.

Ključ bi mogao da bude gas

Modeli istraživača pokazali su da je magma u rezervoaru imala karakteristike koje odgovaraju visokom sadržaju gasova. Upravo bi tu 475 godina mirovanja moglo da bude izuzetno važno.

Tokom vekova kristalizacije, magma bogata isparljivim materijama mogla je da akumulira mehuriće u rezervoaru.

Dugotrajno podrhtavanje tokom megazemljotresa moglo je zatim da podstakne dodatno izdvajanje gasova u te mehuriće, njihov rast, ali i stvaranje novih mehurića. Širenjem gasova povećavao se i pritisak.

Prema scenariju koji predlažu istraživači, rezervoar je na kraju postao nestabilan, magma je prodrla u pukotinu, a Krašeninjikov je eruptirao nakon gotovo pet vekova mirovanja.

To bi moglo da objasni i zbog čega je upravo ovaj vulkan reagovao na zemljotres, dok mnogi drugi na Kamčatki nisu.

Vulkan može da izgleda mirno, a da to zapravo nije

Iako je Krašeninjikov na površini izgledao potpuno mirno, magma bogata gasovima i tektonsko okruženje ispod vulkana možda su njegov magmatski rezervoar učinili posebno osetljivim na poremećaje.

Naučnici ovo opisuju kao "skriveno kritično stanje". Vulkan je možda već bio pripremljen za erupciju na način koji nije mogao da se vidi kroz uobičajene znake upozorenja - seizmičku aktivnost, deformaciju tla ili oslobađanje gasova.

A zaključak bi mogao da bude značajan i daleko izvan Kamčatke.

Vulkan koji na površini izgleda mirno i uspavano ne mora nužno da bude jednako stabilan duboko ispod zemlje. Dovoljno snažan zemljotres mogao bi da predstavlja poremećaj koji će već ranjiv magmatski sistem pogurati preko kritične granice.

Istraživači zaključuju da zemljotres verovatno nije izazvao erupciju tako što je neposredno doveo do pucanja magmatskog rezervoara. Umesto toga, dugotrajna dinamička naprezanja mogla su da pokrenu izdvajanje gasova, rast mehurića i destabilizaciju rezervoara, nakon čega su usledili prodor magme kroz pukotinu i erupcija.

(Telegraf  NAUKA)