„Prošli smo kritičnu tačku, ovo utiče na sve nas“: Naučnici analizirali uzorke prikupljane 20 godina

Nepovratna promena u hemijskom sastavu Severnog ledenog okeana, uzrokovana klimatskim promenama, remeti lanac ishrane u ovom regionu, pokazala je najnovija naučna studija, saopštio je Univerzitet u Edinburgu.

Rasprostranjeni gubitak arktičkog morskog leda doveo je do oštrog pada nivoa ključne hranljive materije, što utiče na populacije planktona, riba, morskih ptica i morskih sisara, navode istraživači. Njihova analiza, predstavljena u žurnalu Communications Earth & Environment, otkriva da izlaganje sunčevoj svetlosti ogromnih plitkih regiona okeana, koji su ranije bili prekriveni ledom, podstiče proces koji razlaže hranljivu materiju – nitrat – i uklanja je iz morske vode.

Preporučujemo

Nitrat je od vitalnog značaja za rast planktona koji se nalaze u osnovi arktičkog lanca ishrane, a smanjeni nivoi ovog nutrijenta ograničavaju količinu života koju ekosistem može da podrži, kaže tim istraživača.

Opadajući nivoi nitrata bi takođe mogli smanjiti kapacitet Severnog ledenog okeana da skladišti ugljenik, jer plankton igra ključnu ulogu u njegovom zahvatanju iz atmosfere putem fotosinteze, dodaju oni.

Iako su nedavne studije izvestile o promenama u populacijama životinja u arktičkim vodama, uzroci su bili slabo razjašnjeni jer je bilo malo detaljnih analiza hemijskog sastava okeana. Istraživači iz Edinburga su sada stekli nove uvide u promenljive nivoe nutrijenata u Severnom ledenom okeanu analizom podataka koji obuhvataju period od 20 godina. Tim je procenio podatke o uzorcima prikupljanim tokom više od dve decenije u Framovom moreuzu, glavnom prolazu kroz koji arktičke vode otiču u Atlantik.

Njihova analiza otkriva jasnu promenu od 2009. godine nadalje, pri čemu nivoi nitrata u vodama koje napuštaju Arktik stalno opadaju. Pad nivoa nitrata poklopio se sa drastičnim smanjenjem arktičkog morskog leda koje je počelo otprilike u isto vreme, navodi tim.

Obiman gubitak morskog leda ubrzao je proces koji pretvara nitrat u gas azot u plitkim kontinentalnim pragovima koji se nalaze ispod skoro polovine Severnog ledenog okeana.

Prelazak na uslove ograničene nitratima sugeriše da bi ovaj okean u budućnosti mogao da podržava samo manje vrste planktona, što znači da će manje hrane biti dostupno za više nivoe u lancu ishrane. Budući da je promena uslova hranljivih materija vođena stalnim gubitkom morskog leda, vrlo je malo verovatno da će se Severni ledeni okean (koji neki nazivaju i Arktičkim okeanom ili Arktičkim morem) ikada vratiti u svoje prethodno stanje, kažu istraživači.

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se razumeli mogući širi efekti koje bi promene u arktičkim vodama mogle imati na morske populacije u drugim delovima svetskih okeana, uključujući severni Atlantik, navodi se u saopštenju.

- Godinama se očekivalo da će gubitak morskog leda u Severnom ledenom okeanu povećati rast fitoplanktona jer bi više sunčeve svetlosti moglo da dopre do površinskih voda. Naši nalazi sugerišu da se ovaj odnos promenio: čini se da je Severni ledeni okean prešao sa sistema prvenstveno ograničenog svetlošću na onaj koji je sve više ograničen dostupnošću nitrata, sa dalekosežnim posledicama po morske ekosisteme, lance ishrane i ulogu Arktika u klimi Zemlje – rekla je Marta Santos-Garsija, doktorantkinja Univerziteta u Edinburgu.

- Promene o kojima izveštavamo sugerišu da je ekosistem Severnog ledenog prešao kritičnu tačku oko 2009. godine. Neophodno je pažljivo pratiti kako se ova promena prenosi kroz lanac ishrane, jer to ima duboke implikacije po nas, uključujući i komercijalni ribolov u severnom delu Atlantskog okeana – rekao je Radža Ganešram, profesor Univerziteta u Edinburgu.

(Telegraf Nauka/The University of Edinburgh)