Podložnost pojedinih zglobova reumatoidnom artritisu možda se formira još pre rođenja

Zašto reumatoidni artritis zahvata određene zglobove, dok druge, koji se nalaze svega nekoliko centimetara dalje, često poštedi? Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu ukazuje na neočekivan odgovor – deo te razlike mogao bi da bude određen još tokom razvoja zglobova pre rođenja, piše SciTech Daily.

Studija, objavljena u Nature Immunology, pokazuje da zglobovi koji će kasnije u životu biti podložniji reumatoidnom artritisu već tokom razvoja imaju drugačiju strukturu i sastav ćelija od zglobova koje ova autoimunska bolest znatno ređe zahvata. Otkriće ne znači da reumatoidni artritis počinje još u materici, već da određena tkiva mogu steći osobine koje ih mnogo kasnije čine podložnijim razvoju zapaljenja.

Preporučujemo

Reumatoidni artritis je hronično autoimunsko oboljenje kod kojeg imunski sistem napada prvenstveno sinoviju – tkivo koje oblaže unutrašnjost zglobova. Bolest često zahvata šake, ručne zglobove i stopala, ali njen raspored nije slučajan. Čak ni zglobovi istog prsta nemaju jednaku verovatnoću da budu pogođeni.

Upravo ta neobična selektivnost privukla je pažnju istraživača. Oni su uporedili proksimalne interfalangealne, odnosno PIP zglobove, koji se nalaze u srednjem delu prstiju i često bivaju zahvaćeni reumatoidnim artritisom, sa distalnim interfalangealnim, DIP zglobovima, smeštenim bliže vrhovima prstiju, koje ova bolest uglavnom poštedi.

Razlike između njih pojavile su se iznenađujuće rano.

Koristeći sekvenciranje pojedinačnih ćelija, napredne metode analize slike i visokorezoluciono trodimenzionalno rendgensko snimanje, naučnici su proučavali kako se ljudski zglobovi formiraju. Otkrili su da PIP zglobovi već tokom razvoja imaju više sinovijalnog tkiva od DIP zglobova.

Posebno interesovanje izazvala je određena populacija ćelija poznata kao PI16+ fibroblasti. Fibroblasti su strukturne ćelije vezivnog tkiva, ali njihova uloga nije samo pasivna. Oni mogu da reaguju na signale iz okruženja i učestvuju u procesima koji oblikuju lokalni odgovor tkiva na zapaljenje.

PI16+ fibroblasti bili su zastupljeniji u zglobovima koji su kasnije tipično podložniji reumatoidnom artritisu. Istraživači su ih naročito pronalazili oko krvnih sudova i na mestima gde se tetive i ligamenti povezuju sa okolnim tkivom.

To je značajno jer su upravo krvni sudovi jedan od puteva kojima imunske ćelije tokom zapaljenja dospevaju u tkivo. Položaj i osobine ovih fibroblasta zato bi mogli da utiču na način na koji određeni zglob reaguje kada se mnogo godina kasnije pojave uslovi za razvoj autoimunskog procesa.

Dodatni eksperimenti pokazali su da PI16+ fibroblasti na zapaljenske signale ne odgovaraju isto kao druge populacije fibroblasta. Time se pojavljuje moguća veza između načina na koji je zglob prvobitno izgrađen i njegove kasnije reakcije na zapaljenje.

Važno je, međutim, napraviti jasnu razliku između razvojne podložnosti i same bolesti. Istraživanje ne pokazuje da fetus ima reumatoidni artritis, niti da će osoba sa određenom građom zglobova nužno razviti bolest. Reumatoidni artritis nastaje kroz složeno međudelovanje genetske predispozicije, imunskog sistema i faktora sredine.

Novo otkriće dodaje još jedan deo toj slagalici – sama anatomija i ćelijska organizacija pojedinih zglobova možda nisu neutralne. Razlike nastale tokom razvoja mogle bi pomoći da se objasni zašto, kada se autoimunsko zapaljenje jednom pokrene, ono mnogo lakše zahvata određena mesta.

Nalazi su zanimljivi i zato što menjaju način na koji se može posmatrati pitanje podložnosti pojedinih zglobova reumatoidnom artritisu. Umesto da se istražuje samo šta se događa nakon pojave bolesti, naučnici sada mogu da proučavaju osobine tkiva koje postoje mnogo pre prvih simptoma.

To bi dugoročno moglo pomoći u identifikovanju ćelijskih i molekularnih mehanizama koji pojedine zglobove čine posebno podložnim zapaljenju. Ako se utvrdi na koji način PI16+ fibroblasti i druge komponente sinovijalnog tkiva doprinose tom procesu, mogli bi se pojaviti novi pravci za razvoj terapija usmerenih upravo na faktore koji određene zglobove čine podložnijim bolesti.

Ipak, takva mogućnost za sada pripada budućim istraživanjima. Rezultati ne predstavljaju novi test za rano otkrivanje reumatoidnog artritisa niti dokaz da se bolest može predvideti pre rođenja.

Njihov značaj je fundamentalniji – pokazuju da odgovor na pitanje zašto reumatoidni artritis napada baš određene zglobove možda treba tražiti mnogo ranije nego što se pretpostavljalo. Predispozicija pojedinih zglobova za razvoj zapaljenja, prema novim nalazima, mogla bi delimično da bude određena još dok se oni formiraju.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)