Naučnici napravili sistem za praćenje podvodnih pomračenja - tamnih talasa

Oblaci, dim i magla mogu da pomrače nebo, ali sediment, „cvetanje algi“ i organska materija mogu da pretvore dan u noć na morskom dnu.

Zbog toga je međunarodni tim naučnika napravio prvi okvir za identifikaciju i upoređivanje ovih morskih pomračenja. Istraživanje uvodi koncept morskog tamnog talasa – kratkoročne, ali intenzivne epizode podvodnog mraka koja može ozbiljno uticati na šume kelpa, ležišta morske trave i drugi morski život koji zavisi od svetlosti.

Preporučujemo

„Odavno znamo da su nivoi svetlosti bitni za fotosintetičke organizme — kao što su alge, morske trave i korali — i da faktori koji redukuju svetlost mogu uticati na njih“, kaže Bob Miller, biolog sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari. „Ova studija kreira okvir za upoređivanje takvih događaja, koje nazivamo tamnim talasima“.

Istraživači su želeli da stvore opšti sistem za upoređivanje ovih događaja širom planete. Svetlost je osnovni pokretač morske produktivnosti, ali dosad nismo imali dosledan način merenja ekstremnih redukcija podvodne svetlosti, kažu koautori istraživanja sa novozelandskog Univerziteta Vaikato.

Studija se oslanja na 16 godina merenja na lokaciji u Santa Barbara i 10 godina podataka sa novozelandskih priobalnih lokacija u zalivu Hauraki. Takođe su korišćena 21 godinu duga merenja svetlosti na morskom dnu putem satelitskih snimaka širom Istočnog rta Novog Zelanda.

Morski tamni talasi u ovim regionima trajali su od nekoliko dana do više od dva meseca. Neki događaji su gotovo potpuno prekinuli svetlost na morskom dnu. Analiza je otkrila između 25 i 80 morskih tamnih talasa duž Istočnog rta od 2002, od kojih su mnogi povezani sa olujama i velikim meteorološkim sistemima, uključujući ciklon Gabrijel.

Naučnici su dugo smatrali postepena, dugoročna opadanja u bistrini vode jednim od najvećih problema za priobalne ekosisteme. Međutim, morski tamni talasi mogu takođe imati veliki uticaj. „Čak i kratki periodi redukovane svetlosti mogu poremetiti fotosintezu u šumama kelpa, morskoj travi i koralima. Ovi događaji mogu uticati i na ponašanje riba, ajkula i morskih sisara. Kad tama potraje, ekološki efekti mogu biti znatni“, kažu istraživači.

Okvir za morske tamne talase dopunjuje postojeće okvire za praćenje morskih toplotnih talasa, acidifikacije okeana i deoksigenacije, obezbeđujući standardizovano sredstvo za priobalne zajednice, upravljače resursima i grupe za zaštitu životne sredine da identifikuju kad se morski ekosistemi suočavaju sa akutnim stresom.

Pošto je program Santa Barbare jedan od malobrojnih programa širom sveta koji prikupljaju dugoročne podatke o svetlosti na morskom dnu, Miler i kolege planiraju dalje istraživanje efekata sedimentacije i zamućenosti — na koje utiču požari i klizišta — na kalifornijske šume kelpa.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)