Morski krastavci kao čistači filipinskih grebena: „Odgojili smo hiljade“

Morski krastavci, ili domari mora, pretražuju i čiste morsko dno, omogućavajući drugim životinjama da se razvijaju. Na Filipinima, grupa žena radi na njihovom razmnožavanju.

U oblasti gradića Bolinao, oko 300 kilometara severno od prestonice Manile, nalazi se farma morskih krastavaca, specifičnih braonkasto-zelenih životinja kojima su potrebne godine odgajanja. Farma je izgrađena putem saradnje lokalnih žitelja i naučnika pre skoro dve decenije. Oni su želeli da obnove broj ovih stvorenja koja liče na krastavac, a tamošnje vode su ih nekad bile prepune.

Preporučujemo

Ljudi na Filipinima „beru“ ove dežmekaste, kožnate životinje iz mora barem sto godina, a njihova „žetva“ u Aziji obavljala se i u antičkim vremenima.

Morski krastavci su iz iste porodice kao morske zvezde i morski ježevi, a popularni su u Istočnoj Aziji iz kulinarskih i medicinskih razloga. U kineskoj kuhinji se čak smatraju dragocenošću. Kilogram najvrednije vrste sušenog morskog krastavca, japanskog Apostichopus japonicus, procenjuje se na 1.782 dolara u proseku. Za Holothuria scabra, peščanu vrstu koja se gaji na farmi u Bolinau, cene variraju od 220 do 1.080 dolara, zavisno od veličine.

Filipini su bili glavni proizvođač divljih morskih krastavaca između 1985. i 1993, a izvozili su oko 3.000 do 4.000 tona. Međutim, preterana eksploatacija dovela je do oštrog opadanja zaliha. Tokom 1980-ih, ribari u Bolinau i susednom ostrvskom gradiću Anda sakupljali su do 100 kilograma po osobi dnevno. Dnevni ulov po osobi opao je na samo 25 kilograma deceniju kasnije, a do 2002. godine na žalosnih 2,55 kilograma.

Pored ekonomske vrednosti, morski krastavci su korisni za životnu sredinu. Oni čiste sedimente na morskom dnu jedući bakterije i razlažući organsku materiju i recikliraju nutrijente korisne za ekosistem. Nedavno je otkriveno da njihovo prisustvo čak suzbija bolesti među koralima.

Bolinao i susedna naselja su poznata po bogatom morskom životu, sa 200 kvadratnih kilometara koralnog grebena koji pruža koristi putem zaštite obalske linije, ribarstva, akvakulture i turizma.

Anet Menjez iz Instituta za morska istraživanja Univerziteta Filipini (UPMSI) obratila se ribarskim zajednicama u Bolinau početkom 2000-ih sa predlogom razvoja sistema za obnovu populacije morskih krastavaca.

Menjez je istraživala morske beskičmenjake od 1980-ih, uključujući način obnove populacija morskih ježeva i džinovskih školjki. Univerzitet se posvetio konzervaciji morskih krastavaca kad je primećeno smanjivanje njihove populacije. Menjez kaže da su ribari tada hvatali male morske krastavce pre nego što su bili dovoljno zreli za reprodukciju.

Reprodukcija ne uspeva zbog malog broja (velike razdaljine između jedinki) i zbog nepostojanja zrelih jedinki. Idealna gustina je 50 morskih krastavaca po hektaru za reproduktivno sposobnu populaciju – u takvim situacijama su istraživači primetili masovne događaje razmnožavanja i povećano prisustvo divljih morskih krastavaca.

Projekat obnove populacije počeo je 2007. godine. Usavršen je proces migracije morskih krastavaca na najbolje lokacije za svaku fazu rasta. Početak je rađanje u univezitetskim bazenima, gde morski krastavci izrastu u larve od 4mm (otprilike veličina zrna pirinča) koje se onda predaju na odgoj u moru kačeći ih na plutajuće mreže, gde se mogu hraniti perifitonom – algama i drugim bakterijama.

Kad narastu do najmanje tri grama, tj. do veličine palca, za šta je potrebno oko 40-60 dana, sa mreža prelaze u okeanski vrtić od jednog hektara da bi živeli sa drugim morskim krastavcima 3-6 meseci. Posle toga, farmeri ih puštaju na farmu od pet hektara, gde se mogu sresti i pariti sa drugim životinjama dok ne dostignu prikladnu prodajnu veličinu od 320 grama, za šta može biti potrebno više od godinu dana.

Ovaj proces se izvodi dva puta godišnje, ali dužina svakog ciklusa varira u zavisnosti od brzine razvoja. Farmeri učestvuju u odgoju, sakupljanju podataka i nadgledanju morskih krastavaca u zaštićenoj zoni. Samo radnici povezani sa projektom imaju dozvolu da sakupljaju morske krastavce u okviru postavljenih granica.

U julu 2009, manje od dve godine nakon što su prve juvenilne jedinke puštene u decembru 2007, populacija se povećala sa oko 400 na više od 5.500. Broj reproduktivno zrelih individua se takođe povećao sa 37 po hektaru sedam meseci nakon oslobađanja na 249 nakon 19 meseci, usled masovnog razmnožavanja. Podaci iz 2024. kažu da farma ima gustinu od 4.415 morskih krastavaca ili 883 po hektaru.

Osim povećanja broja morskih krastavaca, poraslo je i prisustvo drugih životinja. Primećeno je više vrsta morskih krastavaca i riba. Morski krastavci čiste ekosistem i zato se pojavljuje više riba. Neke ribe polažu jaja na područjima mangrova i dolaze druge životinje kao što su krabe i škampi.

Međutim, ekstremni vremenski događaji poput tajfuna razbacaju morske krastavce van granica farme, odlažući „žetvu“. Ima i ilegalnog hvatanja životinja.

Foto: Shutterstock/Aurius

Između 2008, godinu dana od početka programa, i 2018, samo 467 kilograma u mokrom stanju (14 kilograma nakon sušenja) sakupljeno je u 11 „berbi“. Tokom vrhunca u 1980-im, jedna osoba bi mogla da sakupi toliko za samo četiri dana.

Ova čitava žetva vredi samo 558 dolara i ta suma se deli između 30-ak farmera uključenih u projekat. To je malo u poređenju sa mogućom zaradom od drugih morskih beskičmenjaka u Bolinau, kao što su škampi, lignje i oktopodi.

„Uzgajanje morskih krastavaca ne može biti glavni izvor prihoda pošto nema mnogo novca. Podržavamo to kao dodatnu zaradu“, kaže Vilfredo Uj, direktor Centra za izučavanje morskih krastavaca na Državnom univerzitetu Mindanao u Navanu na jugu Filipina.

Uj nadzire još jedan skup farmi morskih krastavaca pod upravom Centra od 2011. Slabe berbe su uobičajene i na ovim farmama. Pored oluja i krađe, lokacije takođe mogu biti faktor. Potreban je konsenzus lokalnih potreba, tradicionalnog znanja i naučnih podataka.

Dobra stvar u pogledu morske farme morskih krastavaca jeste da štitite ne samo morske krastavce, već čitav ekosistem. Oni štite farmu, morsku travu i sve što živi u morskoj travi.

Istraživači sa svih farmi morskih krastavaca ističu društveni značaj za zajednice kao najvažniji učinak. Otpornost nije samo otpornost ekosistema – to mora da bude otpornost obalskih zajednica i ekosistema od kojih zavise, kaže Menjez.

U januaru 2025, vlasti su zvanično proglasile tri sela u programu UPMSI za ekskluzivnu zonu morskih krastavaca. Zakon zabranjuje sakupljanje morskih krastavaca i trgovinu tim životinjama iz zone ako im je težina manja od 320 grama – približna težina zrelog morskog krastavca. Lokalne vlasti se takođe obavezuju na finansijsku podršku farmama morskih krastavaca u Bolinau.

Žene naročito imaju veliku ulogu na farmama morskih krastavaca. Na ostrvu Negros, uglavnom žene i deca gaje morske krastavce, nadziru i beleže podatke, razmeštaju ih po farmi i čuvaju od krađe.

U Bolinau, žene vode zadatke nadzora veličine i težine i čuvaju morske krastavce kad muškarci, koji to obično rade, moraju da obavljaju druge poslove.

„Radimo ovo da obezbedimo sredstva za našu decu, tako da naši muževi ne nose teret sami. Sve što muškarci mogu da rade, možemo i mi“, izjavila je jedna od žena.

Na pitanje zašto nastavljaju da rade taj posao uprkos malom prihodu, nekoliko farmera kažu da se osećaju ispunjeno prosto kad vide da morski krastavci rastu.

„Osećam se srećno kad vidim da oni o kojima brinem postaju veći i kad ih vidim više. Odgojili smo hiljade i jasno ih vidimo tokom nadzora“.

(Telegraf Nauka/BBC)