Rudarenje u dubokom moru se ubrzava: Da li ekosistemi mogu da se oporave?

Nova serija istraživačkih ekspedicija proučavaće retke abisalne vrste u oblastima predviđenim za rudarenje.

Godine 2021, robotsko vozilo dugačko 10 metara, nazvano Patania II, kretalo se uz morsko dno u istočnom Pacifiku, oko četiri kilometra ispod površine. Usisni mehanizmi su sakupljali polimetalne nodule veličine krompira u veliki kontejner – bio je to prvi test industrijske opreme za rudarenje u zoni Klarion-Kliperton (CCZ). Ta zona pokriva pet miliona kvadratnih kilometara i puna je vrednih komada metala, a nalazi se u središtu rasprave o tome da li bi kompanijama trebalo dozvoliti rudarenje u dubokom moru.

Preporučujemo

Na površini je istraživački brod sa uređajima na daljinsko upravljanje i drugim okeanografskim senzorima pratio šta je ostalo iza industrijske mašine. Prikupljeni podaci su pokazali oštru sliku neposredne štete koju rudarenje u dubokom moru nanosi bogatoj, ali slabo poznatoj abisalnoj fauni.

Sada, pet godina kasnije, istraživači planiraju da se vrate u CCZ radi procene dugoročnijih uticaja na dubokomorske zajednice i koliko bi im vremena trebalo da se oporave.

Projekat ispitivanja uticaja rudarenja u dubokom moru, vredan 25 miliona evra i započet 2015, predviđa šest istraživačkih ekspedicija između 2026. i 2028, sa više od 100 naučnika iz devet zemalja. Ovaj istraživački poduhvat dolazi u trenutku intenziviranja trke radi ekstrakcije nikla, kobalta i drugih metala potrebnih za tehnologiju, uključujući baterije za električne automobile.

Međunarodna agencija Ujedinjenih nacija za morsko dno (ISA), koja bi ove godine mogla finalizovati regulaciju za rudarenje u međunarodnim vodama, dodelila je 31 ugovor za 21 pravni entitet u cilju istraživanja dubokomorskog rudarenja – uglavnom se radi o polimetalnim nodulama u CCZ, ali i kobaltom bogatim feromanganskim korama na vrhovima podvodnih planina i sulfidima koji se formiraju oko hidrotermalnih izvora na srednjookeanskim grebenima. U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su intenzivirale ovu trku 2025. godine putem direktive federalnim agencijama da ubrzaju proces rudarenja u dubokom moru.

Oblasti predviđene za rudarenje su dom vrstama koje se ne nalaze ni na jednom drugom mestu – uključujući sunđere, korale, morske mahovine, morske krastavce, morske zvezde, morske ježeve i ribe – a oko 90% njih nije opisano. Na abisalnoj ravni CCZ mnoge od poznatih vrsta nalaze se samo u nodulama, aglomeracijama metala skupljenim iz morske vode tokom više miliona godina. To je „tvrdi supstrat…koji inače u ovom mekanom sedimentu ne postoji“, kažu naučnici.

Nema sumnje u pogledu neposrednog uticaja rudarenja. Prošlomesečno istraživanje je otkrilo je pad od 32% u broju vrsta nakon što je kompanija Metals izvela test 2022. Međutim, manje je jasno kako su dubokomorske populacije povezane putem rasejavanja larvi – koliko efikasno udaljene populacije mogu ponovo da kolonizuju rudarena područja.

Jedna od ekspedicija, planirana za oktobar, vratiće se na mesto testiranja da vidi da li je došlo do ikakvog prirodnog oporavka u područjima rudarenja. Takođe će proveriti da li se dubokomorski život brže vraća ukoliko je obezbeđena odgovarajuća životna sredina.

Odgovori možda neće biti jasni, čak i godinama nakon poremećaja. Istraživači kažu da bi oporavak mogao zahtevati decenije ili vekove. Godine 2015, istraživačke ekspedicije su ponovo posetile dve rane probne lokacije za rudarenje u dubokom moru – eksperiment iz 1989. na morskom dnu peruanskog basena. Utvrđeno je da se decenijama kasnije mikrobi u sedimentu nisu oporavili. „Život je mnogo sporiji tamo dole“, primećuju naučnici.

Ekspedicija planirana za 2027. godinu pokušaće da upotrebi genetiku dubokomorskih organizama radi procene njihovog potencijala za oporavak. Nakon prikupljanja uzoraka raznih vrsta širom CCZ, naučnici treba da analiziraju genetske razlike između populacija, što će dati izvesnu predstavu o tome koliko daleko vrste mogu da putuju u dubokom moru i kako su populacije povezane.

„Ove informacije su važne za razumevanje da li je oporavak moguć. Prvo moramo znati šta tamo živi, a zatim kako je povezano – u suštini, odakle dolaze bebe“, kažu naučnici. „Retke populacije dubokomorskih životinja čine odgovore na ovakva pitanja teškim. Životinje koje uzorkujete često nađete samo jednom ili dva puta“. Međutim, intenzivno uzorkovanje bi trebalo da obezbedi dovoljno jedinki da se uporede populacije u različitim delovima CCZ.

Proučavaće se i druga potencijalna mesta za rudarenje, kao što su tri hidrotermalna izvora u norveškim vodama. ISA u nacrtu regulative ne dozvoljava rudarenje na aktivnim izvorima, gde žive specifične, specijalizovane zajednice.

Međutim, nefunkcionalni izvori ostaju primamljiva mesta za rudarenje. Ekspedicija će istražiti kako izgledaju biološke zajednice kod neaktivnih i mrtvih izvora, kao i u kojoj meri su izvori predviđeni za rudarenje povezani sa aktivnim izvorima putem širenja larvi i struja.

Definisanje potencijalnih uticaja rudarenja u dubokom moru na životnu sredinu je važan rad. Međutim, budućnost rudarenja će verovatno odrediti ekonomija, a ne ekološki uticaj, kažu istraživači, napominjući da većina velikih proizvođača automobila već koristi novu tehnologiju za baterije koja ne zahteva kobalt ili nikl. Za odluku o rudarenju neće biti presudna ekološka pitanja, već profitabilnost.

(Telegraf Nauka/Science)