Zombi crvi su odsutni i naučnici su zabrinuti

Kad su istraživači spustili kosti kitova duboko u okean, očekivali su da će zombi crvi brzo doći. Umesto toga, 10 godina kasnije, nijedan se nije pojavio – što predstavlja uznemirujući rezultat koji je povezan sa niskim nivoima kiseonika u vodama tog regiona.

Ovi crvi imaju ključnu ulogu u razgradnji ostataka kitova i održavanju života u dubokom moru. Njihovo odsustvo nagoveštava da bi gubitak kiseonika izazvan klimatskim promenama mogao uništiti čitave ekosisteme zavisne od leševa kitova koji padnu na dno.

Preporučujemo

U horor-filmovima, najstrašnije pretnje su često one koje ne možete da vidite. Duboko u okeanu, naučnici se sad suočavaju sa sličnom nelagodnošću, uzrokovanom neobjašnjivim odsustvom jedne bitne vrste.

Ta vrsta je zombi crv, poznata kao "žderač kostiju" Osedax. Njegov nestanak može signalizirati veće probleme u budućnosti, uključujući gubitak vrsta i slabljenje ekosistema u vezi sa dugoročnim klimatskim promenama.

Desetogodišnji eksperiment u dubokom moru

Istraživači sa Univerziteta Viktorija su kod obale Britanske Kolumbije postavili kosti grbavog kita na dno dubokog okeana i posmatrali ih u potrazi za znakovima života.

Nakon više godina posmatranja, istraživači nisu uočili tragove zombi crva, uprkos njihovoj dobro poznatoj ulozi u razgradnji kostiju kitova i podršci za prehrambene mreže u dubokom moru.

Kako se zombi crvi hrane bez probavnog sistema

Osedax crvi su neobična stvorenja. Nemaju usta, anus i probavni sistem, ali preživljavaju bušeći u kostima strukture nalik korenima. Unutar tih korena žive mikrobi koji ekstrahuju hranljive nutrijente, koji su zatim hrana crvima.

Zbog ove izuzetne uloge, Osedax se smatra inženjerom ekosistema – pomaže u reciklaži nutrijenata i stvaranju uslova za doseljavanje drugih vrsta.

Više od 10 godina snimaka u visokoj rezoluciji nije zabeležilo nijednu kolonizaciju zombi crva. U naučnim pogledu, ovakav ishod je poznat kao negativan rezultat, i može biti jednako značajan kao pozitivan nalaz.

"Ovo je bila upečatljiva opservacija u ovako dugom eksperimentu. Odsustvo crva bi moglo biti povezano sa neuobičajeno niskim nivoima kiseonika na mestu istraživanja“, kažu naučnici.

Zone niskog nivoa kiseonika i padovi kitova na dno

Kosti kitova su postavljene skoro hiljadu metara ispod površine Pacifičkog okeana u području Barkli kanjona, sa prirodno niskim nivoom kiseonika i duž migracionih ruta grbavih i sivih kitova.

Kada kitovi umru usled prirodnih uzroka ili pretnji koje izazivaju ljudi, poput udara brodova ili zaplitanja u ribarske mreže, njihova tela potonu na dno mora. Ovi događaji obično stvaraju nagli porast količine hrane, što obezbeđuje bogat biodiverzitet. Odsustvo zombi crva sugeriše da širenje zona sa minimalnim nivoom kiseonika (OMZ) u severoistočnom Pacifiku i šire možda narušava ove ekosisteme.

Rani podaci iz tekućih istraživanja ukazuju na slične probleme u drugim oblastima.

Zašto su "žderači kostiju" važni

Ako "žderač kostiju" nedostaje, lančana reakcija može uticati na mnoge druge vrste. Bez Osedaxa koji razgrađuje kosti i pokreće proces ekološke sukcesije, manje organizama može biti sposobno da pristupi nutrijentima koji se nalaze u ostacima kitova.

„Padovi kitova“ su skoro kao ostrva, posredna staništa za ovu i mnoge druge vrste specijalizovane za kosti kitova, kažu istraživači. U suštini se radi o potencijalnom gubitku vrsta. Odrasli Osedax crvi obično žive na kostima kitova, dok njihove larve putuju daleko, ponekad stotine kilometara kroz okeanske struje, kako bi kolonizovale nove pale kitove.

Ako ta staništa nestanu ili prestanu da funkcionišu kako treba, prekida se povezanost između različitih lokacija palih kitova. S vremenom bi to moglo dovesti do opadanja diverziteta Osedaxa širom čitavih regiona.

Drugi inženjeri dubokog mora su takođe ugroženi

Istraživači su takođe pronašli znakove da bi još jedan inženjer ekosistema mogao biti pod stresom. Školjke Xylophaga, koje buše drvo, bile su prisutne na potopljenim uzorcima drveća, ali su njihove stope kolonizacije bile mnogo niže nego u vodama bogatim kiseonikom.

Sporija kolonizacija mogla bi da odloži razgradnju ugljenika i redukuje formiranje staništa za mnoge vrste koje obično žive u izbušenim rupama.

Izgleda da će širenje zona sa minimalnim nivoom kiseonika, što je posledica zagrevanja okeana, biti loše po ove neverovatne ekosisteme stvorene padom kitova i drveta na dno, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)