Milijarde ljudi ugrožene zbog ubrzavanja klimatskih promena na planinama, upozorili naučnici

Planine širom sveta osećaju klimatske promene intenzivnije od nizija. To može imati razorne posledice po milijarde ljudi u ovim regionima, navodi se u studiji objavljenoj u Nature Reviews Earth & Environment.

Naučnici su ispitivali ono što se naziva „klimatske promene zavisne od nadmorske visine“, fenomen u kojem se promene u životnoj sredini mogu ubrzati na većim visinama, prenosi EurekAlert!

Preporučujemo

Studija predstavlja do sada najtemeljniju analizu o tome kako se obrasci temperature, kiše i snežnih padavina menjaju širom svetskih planinskih lanaca.

Predvođen dr Nikom Pepinom, profesorom sa Univerziteta u Portsmutu, istraživački tim analizirao je podatke iz više izvora, uključujući globalne mrežne skupove podataka, uz detaljne studije slučaja specifičnih planinskih lanaca, uključujući Stenovite planine, Alpe, Ande i Tibetansku visoravan. Rezultati otkrivaju zabrinjavajuće trendove između 1980. i 2020. godine:

• Temperatura: Planinski regioni se u proseku zagrevaju 0,21 stepen po veku brže od okolnih nizija.
• Padavine i sneg: Planine se suočavaju sa nepredvidivijim kišnim padavinama i značajnim prelaskom sa snega na kišu.

- Planine dele mnoge karakteristike sa arktičkim regionima i prolaze kroz slične brze promene. To je zato što oba okruženja ubrzano gube sneg i led i suočavaju se sa dubokim promenama u ekosistemima. Ono što je manje poznato jeste da, kako idete više u planine, stopa klimatskih promena može postati još intenzivnija - rekao je dr Pepin sa Instituta za životnu sredinu i nauke o Zemlji Univerziteta u Portsmutu.

Posledice sežu daleko izvan planinskih zajednica. Više od milijardu ljudi širom sveta zavisi od planinskog snega i glečera radi snabdevanja vodom, uključujući ljude u Kini i Indiji, najmnogoljudnijim državama na svetu, koje dobijaju vodu sa Himalaja.

- Led na Himalajima se smanjuje brže nego što smo mislili. Kada dođe do prelaska sa snežnih padavina na kišu jer je postalo toplije, veća je verovatnoća da će doći do razornih poplava. Opasni događaji takođe postaju ekstremniji. Kako temperature rastu, drveće i životinje se pomeraju ka višim delovima planina, tražeći hladnije uslove. Ali, na kraju će im u nekim slučajevima ponestati planine i biće potisnuti sa vrha. Kako nemaju više kuda da odu, vrste bi mogle nestati, a ekosistemi se suštinski promeniti – rekao je dr Pepin.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)