„Pogrešili smo!“ Mislilo se da je ovo nemoguće, ali... Ispod leda Arktika otkriven neverovatan fenomen

Dramatičan gubitak morskog leda u Severnom ledenom okeanu je, sveukupno, katastrofa. Međutim, paradoksalno je to što topljenje leda može pokrenuti motor arktičkih lanaca ishrane – alge, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Alge su glavni izvor hrane za život u moru, ali im je za rast potreban azot. A azota je malo u vodama Arktika. Ipak, ova studija ukazuje da će ga verovatno biti više u budućnosti nego što se ranije mislilo. To bi moglo promeniti buduće izglede za morski život na krajnjem severu, ali i rezerve ugljenika.

Preporučujemo

Istraživači su prvi koji su otkrili da se fenomen fiksacije azota javlja ispod morskog leda čak i u centralnom delu Severnog ledenog okeana, koji nazivaju i Arktički okean. Fiksacija azota je proces u kojem specijalne bakterije pretvaraju azotni gas (N2) rastvoren u morskoj vodi u amonijum. Amonijum pomaže bakterijama da rastu, ali koristi algama i ostatku lanca ishrane u moru, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.

- Do sada se verovalo da fiksacija azota ne može da se odvija ispod morskog leda jer se pretpostavljalo da su uslovi života za organizme koji vrše fiksaciju azota previše loši. Pogrešili smo - kaže Lisa V. fon Frizen, vodeća autorka studije i bivša doktorandkinja na Odeljenju za biologiju Univerziteta u Kopenhagenu.

Dok u većini drugih okeana cijanobakterije vrše fiksaciju azota, studija pokazuje da je u središnjem delu Severnog ledenog okeana to potpuno drugačiji tip bakterija koje pretvaraju azot: takozvane ne-cijanobakterije.

Istraživači su izmerili najveće stope fiksacije azota na ivici leda, gde se led najaktivnije topi. Iako bakterije mogu vršiti fiksaciju azota ispod leda, lakše im je to učiniti duž ivice leda. Dakle, kako se morski led povlači i područje topljenja se širi, očekuje se da će se dodati veće količine azota kroz fiksaciju azota.

- Drugim rečima, količina raspoloživog azota u Severnom ledenom okeanu je verovatno potcenjena, kako danas tako i za buduće projekcije. To bi moglo značiti da je i potencijal za proizvodnju algi potcenjen kako klimatske promene nastavljaju da smanjuju pokrivenost morskim ledom. Budući da su alge primarni izvor hrane za male životinje kao što su planktonski rakovi, koje zauzvrat jedu male ribe, više algi može na kraju uticati na ceo lanac ishrane – rekla je fon Frizenova.

Osim toga, novootkriveni izvor azota takođe bi mogao biti koristan za apsorpciju ugljen-dioksida, barem regionalno. Više algi čini okean boljim u apsorbovanju ugljen-dioksida.

- Za klimu i životnu sredinu, ovo su verovatno dobre vesti. Ako se proizvodnja algi poveća, Severni ledeni okean će apsorbovati više ugljen-dioksida jer će više ugljen-dioksida biti vezano u biomasi algi. Ali biološki sistemi su veoma složeni, tako da je teško davati čvrste prognoze, jer drugi mehanizmi mogu povući u suprotnom smeru – rekao je Lase Riman, profesor na Odeljenju za biologiju i viši autor studije.

Ipak, istraživači veruju da fiksaciju azota treba uključiti u prognoze za Severni ledeni okean.

- Još uvek ne znamo da li će neto efekat biti koristan za klimu. Ali jasno je da treba da uključimo važan proces kao što je fiksacija azota u jednačinu kada pokušavamo da predvidimo šta će se desiti sa Severnim ledenim okeanom u narednim decenijama kako se morski led smanjuje – rekao je Riman.

(Telegraf Nauka/Københavns Universitet)