Atlantska hladna masa uzrokovana slabljenjem sistema okeanskih struja koji se približava prelomnoj tački

Deo Atlantskog okeana, odmah južno od Grenlanda i Islanda, hladi se dok se ostatak sveta zagreva. Ova zagonetna oblast se često naziva „hladnom masom“ i naučnici pokušavaju da otkriju mehanizme u osnovi tog hlađenja.

Dok neke studije ukazuju na povećan gubitak toplote na površini mora, druge sugerišu da slabije struje donose manje toplote u tu oblast. Nova studija daje dodatnu podršku drugoj opciji — putem ponovne analize na bazi direktnih klimatskih opservacija, a ne samo modeliranja.

Preporučujemo

Atlantska obrtna cirkulacija

Atlantska meridijanska obrtna cirkulacija (AMOC) predstavlja sistem okeanskih struja koji funkciniše kao planetarni „prenosni pojas“, noseći toplu površinsku vodu iz tropskih krajeva na sever, a hladnu, gustu vodu na jug. Ova okeanska cirkulacija ima važnu ulogu u regulisanju Zemljine klime i redistribuciji toplote.

Mnoge ranije studije su povezale atlantsku hladnu masu sa obrtnom cirkulacijom. One ukazuju da slabljenje ovog sistema možda donosi manje tople vode u tu oblast.

Autori nove studije kažu da to ima smisla pošto je region hladne mase mesto gde AMOC dostavlja toplotu i predaje je atmosferi. Primećuju da su druge studije koristile osmotrene promene saliniteta morske površine i paleoklimatske posredne podatke da bi sugerisale da AMOC usporava od preindustrijskog vremena.

„Dalje slabljenje AMOC-a moglo bi imati velike posledice po buduću klimu tokom više milenijuma, pošto je poznato da AMOC ima prelomnu tačku nakon koje će se verovatno zaustaviti“, pišu autori studije.

Međutim, neki smatraju da je hladna masa uzrokovana gubitkom toplote na površini i atmosferskim efektima, ali oko toga ne postoji konsenzus.

Problem nije samo na površini

Istraživači su odlučili da modeliranje potkrepe opservacionim podacima. Koristili su ponovnu analizu na bazi opservacija u pogledu okeanskog toplotnog sadržaja i površinskih tokova, uključujući satelitska i temperaturna merenja, kombinujući to sa klimatskim modelima.

Takođe su sproveli analizu toplotnog balansa, koja je kvantifikovala odnos između ulazne i izlazne toplote u regionu hladne mase. Podaci za ponovnu analizu sežu do 1955. godine, a satelitski podaci do 1993. godine, što je omogućilo da se utvrde promene tokom više decenija.

Rezultati su pokazali da je hlađenje u „hladnoj masi“ fenomen dubokog okeana, pokretan promenama u transportu toplote, a ne samo površinskim temperaturnim promenama. Podaci su pokazali da se površinski gubitak toplote zapravo smanjio u oblasti hladne mase, što je u suprotnosti sa idejom da je pojačano površinsko hlađenje uzrok.

„Da bi se tenedencija hlađenja u regionu hladne mase objasnila gubitkom površinske toplote dok je AMOC stabilan, taj gubitak toplote morao bi da se poveća toliko da nadmaši dostavu toplote putem AMOC-a. Suprotno se vidi u podacima: površinski gubitak toplote zapravo se smanjio iznad hladne mase“, kažu istraživači.

Približavanje prelomnoj tački

Dalje slabljenje ovog ključnog sistema struja moglo bi imati dalekosežne posledice po klimu, nivo mora i ekosisteme, prema mnogim klimatskim modelima. Istraživači pozivaju kreatore politike da razmotre strategije upravljanja rizikom u cilju ublažavanja uticaja koji bi prelomna tačka AMOC-a mogla doneti.

„S obzirom na dobro utvrđeno postojanje prelomne tačke AMOC-a, kao i na nedavne studije koje otkrivaju niz ‘ranih upozoravajućih signala’ da se okeanska cirkulacija približava takvoj tački, snažni dokazi o slabljenju AMOC-a predstavljaju ozbiljan problem za društvo i politiku. Iako postoji velika neizvesnost po pitanju koliko je Zemlja blizu ovoj prelomnoj tački, standardne simulacije budućih scenarija globalnog zagrevanja sugerišu da je ona prekoračena u znatnom podskupu tih modela oko sredine ovog veka“, kažu autori.

(Telegraf Nauka/Phys.org)