Ljudi imaju tendenciju da hodaju u smeru suprotnom od kazaljke na satu: Niko ne zna zašto

Kada ljudi hodaju nasumično, imaju tendenciju da se kreću u smeru suprotnom od kazaljke na satu, saopštio je Univerzitet u Tokiju. Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Navari i Univerziteta u Tokiju pokazalo je da je udeo ljudi koji se kreću suprotno od smera kazaljke na satu 65 odsto od ukupnog broja, što pokazuje jasnu sklonost ka kretanju tim smerom.

Eksperimenti su sprovedeni u Španiji i Japanu pod različitim uslovima, i u svim slučajevima dobijeni su slični rezultati. Ovo pokazuje da je pristrasnost ka kretanju suprotno od kazaljke na satu snažna i da se javlja bez obzira na geometrijski raspored (kvadratni, kružni ili otvoreni prostor) ili kulturološku pozadinu.

Preporučujemo

Rezultati istraživanja otkrili su da opšta tendencija kretanja suprotno od kazaljke na satu potiče od malog broja pojedinaca koji pokazuju snažnu preferenciju ka tom smeru. Razlog za ovu sklonost je još uvek nepoznat, ali su jednostavne hipoteze poput dominantne ruke, dominantnog oka ili pola odbačene.

Ovi rezultati objavljeni su u žurnalu Nature Communications.

Tokom pandemije kovida-19, socijalno distanciranje je brzo postalo deo naše svakodnevice. Stručnjaci su procenili da je održavanje distance od 2 metra između ljudi efikasno u sprečavanju širenja virusa. Iako je ovu meru relativno lako sprovesti u situacijama poput redova na kasama u supermarketima, kako obezbediti distancu na mestima gde se ljudi kreću u različitim pravcima, kao što su terminali na železničkim stanicama ili javni trgovi?

Istraživači sa Univerziteta u Navari sproveli su eksperiment kako bi utvrdili koliki broj ljudi može boraviti u jednom prostoru pre nego što postane nemoguće održavati socijalnu distancu. Od učesnika je traženo da hodaju po prostoriji, a istraživači su merili maksimalnu gustinu ljudi pri kojoj je moguće održati prosečnu distancu od 2 metra. Analiza tih podataka dovela je do neočekivanog rezultata. Kada se usrednji kretanje svih ljudi u prostoriji, primećena je tendencija rotacije oko centra, i to uvek u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

Ovo je bio potpuno neočekivan rezultat jer se u prirodnim grupnim kretanjima smatra da su pokreti u smeru kazaljke na satu i suprotno od nje podjednako zastupljeni, bez specifične pristrasnosti. Podstaknuti ovim otkrićem istraživača iz Navare, istraživači sa Univerziteta u Tokiju sproveli su nove eksperimente. Izvedena je serija testova kako bi se razjasnio razlog ove preferencije, u čemu su istraživači iz Tokija dali značajan doprinos.

Dodatni eksperimenti otkrili su da pristrasnost ka kretanju suprotno od kazaljke na satu nije povezana sa interakcijom sa zidovima, jer su ljudi pokazali istu tendenciju i na otvorenom prostoru. Takođe, ova preferencija je uočena i u Španiji (gde se hoda/vozi desnom stranom) i u Japanu (gde se hoda/vozi levom stranom), što ukazuje na to da ona nije povezana sa navikama u saobraćaju. Pored toga, podaci iz ranijih eksperimenata sa decom u Japanu pokazali su da čak i deca uzrasta od oko 5 godina preferiraju smer suprotan od kazaljke na satu, što sugeriše da to nije naučeno iskustvom, već da može biti urođena pristrasnost. Uz to, ankete su pokazale da mnogi ljudi zapravo očekuju da postoji sklonost ka smeru kazaljke na satu, što ukazuje na to da preferencija suprotna od kazaljke na satu verovatno nije svesna niti zasnovana na društvenim normama.

Na kraju, eksperimenti Univerziteta u Navari na pojedincima pokazali su da ovu pristrasnost stvara mali broj ljudi sa izrazitom preferencijom ka smeru suprotnom od kazaljke na satu, koji pomeraju ukupan prosek grupe ka tom smeru, umesto očekivane ravnoteže oba pravca.

Ova saznanja bacaju novo svetlo na kognitivne procese povezane sa hodanjem. Neravnoteža između kretanja u smeru kazaljke na satu i suprotno od njega može ukazivati na pristrasnost u procesima kontrole telesnih pokreta ili u povratnim informacijama iz senzornih stimulansa. Štaviše, ova studija pokazuje da, dok su mnoge pojave u grupnom kretanju (npr. formiranje traka u hodnicima) vođene međusobnim interakcijama, individualna pristrasnost može proizvesti slične rezultate čak i kada interakcija nije glavni faktor. Konačno, sa praktične tačke gledišta, sugerisano je da bi dizajniranje pešačkih zona koje podstiču kretanje suprotno od kazaljke na satu moglo biti efikasnije i lakše za kretanje korisnika.

(Telegraf Nauka/UTokyo)