Da li su ljudi prestali da veruju nauci? Podaci su iznenađujući

Od Sjedinjenih Država preko Evrope do Brazila sveprisutan je osećaj da je poverenje u nauku doživelo kolaps, piše Nature.

Istraživanje u Velikoj Britaniji objavljeno u januaru otkrilo je da samo 40% ljudi smatra da su naučne informacije koje čuju „uglavnom istinite“. Druga globalna anketa pokazala je da 70% ljudi veruje u bar jednu lažnu ili neproverenu tvrdnju, poput one da rizici vakcinacije dece prevazilaze koristi. U Sjedinjenim Državama, predsednik Donald Tramp i njegova administracija koriste ideju o nepoverenju u nauku kao jedan od razloga za smanjenje budžeta za istraživanja, odbacivanje medicinskih saveta zasnovanih na dokazima i sprovođenje nezabeleženog političkog pritiska na istraživanja.

- Tokom poslednjih pet godina, uverenje da naučnici rade u najboljem interesu javnosti značajno je opalo - naveo je Tramp u prošlogodišnjoj izvršnoj naredbi.

Čak i Vatikan izražava zabrinutost. Ovog septembra u Papskoj akademiji nauka ispitaće kako je „kriza poverenja u nauku postala goruće pitanje“.

Ali, da li je poverenje u nauku zaista toliko slabo? Istraživači koji se bave ovom temom došli su do iznenađujućih zaključaka. Iz globalne perspektive, poverenje javnosti u nauku i naučnike je visoko, kažu oni. Jedna od najobimnijih studija, koja je obuhvatila skoro 72.000 ljudi u 68 zemalja tokom 2022. i 2023. godine, zabeležila je „umereno visoku“ prosečnu ocenu poverenja od 3,6 od 5.

- Ideja da postoji opšti, sveprisutni nedostatak poverenja u nauku i stručnjake po mom mišljenju je potpuno neosnovana - kaže Dejvid Bersof, šef istraživanja u Institutu Edelman Trust, istraživačkom centru iz Njujorka.

Ipak, poverenje je opalo u određenim grupama, naročito među onima koji su naklonjeni republikancima u SAD. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da je udeo ljudi koji imaju „mnogo“ poverenja u nauku obično manji među desno orijentisanim političkim grupama nego među onima na levici.

- Poverenje u nauku je politizovano i to postaje sve izraženije - kaže sociolog Gordon Goša sa Univerziteta Viskonsin-Milvoki.

U mnogim zemljama ljudi takođe sve više dovode u pitanje nepobitne dokaze o spornim temama poput vakcina, delom zato što su naučne informacije na internetu potisnute drugim sadržajima.

Istraživači kažu da je ovo problem jer podriva podršku hitnim politikama, poput onih koje se bave klimatskim promenama, i zato što može dovesti do ličnih odluka koje štete zdravlju, kao što je izbegavanje vakcina ili medicinskih tretmana.

- Kada odbacivanje nauke dovede do gubitka života, to je zabrinjavajuće - kaže Natalija Zažečna sa Univerziteta u Eseksu.

Zabrinutost oko poverenja u nauku tinjala je godinama, ali je eksplodirala tokom pandemije kovida-19, kada su dezinformacije cvetale, a glasne grupe dovodile u pitanje preporuke poput vakcinacije i maski za lice, za koje su istraživanja sugerisala da mogu spasiti živote.

U junu 2022. godine, dok je pandemija jenjavala, istraživači Nils Mede i Viktorija Kolonja (Viktoria Cologna) objavili su poziv na Tviteru (sada Iksu) za ljude zainteresovane za ispitivanje poverenja u nauku. Njihovi tvitovi su „eksplodirali“ i ubrzo su formirali tim od oko 240 ljudi, pokrenuli međunarodni projekat pod nazivom TISP (Trust in Science and Science-Related Populism) i sproveli anketu u 68 zemalja.

- To je privuklo priličnu pažnju - kaže Mede, koji je sada na Univerzitetu Vageningen u Holandiji i koji je vodio studiju zajedno sa Kolonjom, koja je sada na Švajcarskom saveznom institutu za nauku i tehnologiju voda u Dibendorfu.

Onlajn anketa se sastojala od 12 pitanja o kompetentnosti, integritetu, otvorenosti i dobronamernosti naučnika, što predstavljaju različite dimenzije poverenja. Cilj ovoga bio je da se odgovori na kritike da su ankete o poverenju u nauku generalno suviše pojednostavljene, jer su „poverenje“ i „nauka“ široki pojmovi. Tim je kombinovao rezultate u skalu verodostojnosti, od 1 (veoma niska) do 5 (veoma visoka). Globalni prosek od 3,6 se u velikoj meri uklapa u ranije globalne ankete koje sugerišu da je poverenje u nauku visoko.

Analiza projekta TISP pokazala je određene regionalne varijacije. Poverenje je relativno visoko u nekim afričkim zemljama, uključujući Nigeriju i Keniju, a nisko u Rusiji i nekim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, kao što je Kazahstan. (Mede kaže da visoko poverenje u nekim mestima, poput određenih afričkih nacija, može biti posledica toga što ljudi gledaju na naučnike sa više naklonosti nego na vlade koje se smatraju korumpiranim.) Sjedinjene Države su se plasirale u gornju trećinu, a Kina blizu sredine.

Drugi podaci pokazuju da je poverenje u naučnike visoko u poređenju sa drugim profesijama. Istraživanje sprovedeno u 28 zemalja od strane Instituta Edelman Trust 2025. godine pokazalo je da 76% ispitanika veruje naučnicima, što je na nivou poverenja u nastavnike (73%) i znatno iznad poverenja u novinare (54%) i vladine lidere (49%).

- Verovatno bi mnogi drugi sektori i profesije voleli da su na mestu nauke - kaže Gidion Skiner iz firme Ipsos u Londonu.

Ketlin Hol Džejmison, stručnjak za naučnu komunikaciju sa Univerziteta u Pensilvaniji, tvrdi da postoji „retorika o nauci u krizi“, pre nego stvarna kriza i da to nije ništa novo. Ona vuče korene ove ideje iz 2010-ih, kada su naučnici i mediji počeli masovnije da prepoznaju da mnogi rezultati u biomedicini i psihologiji ne mogu biti reprodukovani, što je često predstavljano kao „kriza reproduktibilnosti“.

Ipak, podaci i stručnjaci uglavnom ukazuju na isti zaključak.

- Naučnici se i dalje smatraju prilično dostojnim poverenja - sumira Ajlin Jam, koja vodi istraživanja o nauci i društvu u centru Pew Research u Vašingtonu.

Ili je to bar, kako kaže, „interpretacija u kojoj je čaša dopola puna“.

Međutim, i pogled na „dopola praznu čašu“ ima potporu u podacima. U istraživanju sprovedenom u Britaniji, objavljenom u aprilu, 84% ispitanika reklo je da ima barem donekle poverenja u nauku. Ali udeo onih koji veruju nauci „mnogo“ pao je sa 63% u 2020. na 34%, što je jedna od „novonastalih pukotina“ u poverenju koje je studija identifikovala.

Jedna od najuočljivijih promena dešava se u Sjedinjenim Državama. Ovde podaci prikupljeni kroz Opšte društveno istraživanje (GSS) od 1973. do 2024. pokazuju da je, sveukupno, udeo ljudi sa određenim ili velikim poverenjem u naučnu zajednicu ostao stabilno visok (iznad 80%) tokom 50 godina. Ali udeo onih sa „velikim poverenjem“ naglo je opao 2022. godine.

Ovaj pad je deo šireg gubitka poverenja u građanske institucije, a nije specifičan samo za nauku. Istraživanje centra Pew Research pokazuje da je udeo ljudi koji veruju da naučnici deluju u interesu javnosti pao sa 87% u 2020. na 73% u 2023. godini. Ali poverenje u policajce, poslovne lidere i izabrane zvaničnike je na sličan način opalo u tom periodu.

- Postoje silazni trendovi u nauci, ali oni veoma liče na trendove u drugim institucijama - kaže Džejmison. - Postoji institucionalna kriza koja se reflektuje i na nauku.

Dalja analiza podataka otkriva rastući politički jaz u SAD. Podaci Pew Research-a pokazuju da je udeo ljudi koji se izjašnjavaju kao republikanci ili im naginju, a koji imaju poverenja u naučnike, pao sa 85% u 2020. na 65% u 2025. godini. Poverenje demokrata se jedva promenilo, sa 91% na 90%. Podaci GSS-a sugerišu da se politički jaz pojavio oko 2005–2010. godine.

Bez obzira na to da li se ovo naziva krizom ili problemom, istraživači se slažu da ima mnogo posla. Prioritet je poboljšanje naučne komunikacije i uticaja verodostojnih informacija na društvenim mrežama. U istraživanju iz 2024. godine u 35 evropskih zemalja, 43% ispitanika reklo je da su naučnici loši u komunikaciji.

Anketa TISP pokazala je da javnost naučnicima daje niže ocene za transparentnost i otvorenost nego za druge aspekte poverenja. Neke studije podržavaju ideju da priznavanje neizvesnosti i promenljive prirode nauke uliva ljudima veći osećaj poverenja nego preterano samouverene izjave o činjenicama. Džejmison tvrdi da je do gubitka poverenja tokom pandemije došlo delom zato što naučnici nisu komunicirali neizvesnosti — recimo, da će se pojaviti nova istraživanja i da se zaključci mogu promeniti.

Na kraju, Goša priznaje da naučnici ponekad previše brinu o tome zašto im ljudi ne veruju ili zašto nema više sredstava. Ali, dodaje on, od ključne je važnosti ako društva odbace fundamentalnu ideju da racionalni dijalog i dokazi mogu pomoći u poboljšanju sveta. Ako su ljudi izgubili „veru u to da ljudska bića mogu koristiti znanje za rešavanje problema“, kaže on, „to je zastrašujuće“.

(Telegraf Nauka/Nature)