Profesor putovao vozom, pa tokom zastoja izvukao kompjuter i otkrio nešto katastrofalno za sve nas

Profesor hidrologije Univerziteta u Melburnu Dongrijol Rju i njegov saradnik Ki-Von Seo, profesor Nacionalnog univerziteta u Seulu, putovali su vozom da posete Rjuovu porodicu kada su otkrili nešto zabrinjavajuće. Stali su na stanici iz tehničkih razloga, Seo je izvukao svoj kompjuter da bi pogledao nešto vezano za posao tokom iznuđene pauze i kada su se pojavili rezultati njihovih podataka, Rju nije mogao da veruje: pokazalo se da je „izuzetna količina Zemljine vode sa kopna nestala“.

- Prvo smo pomislili da je to greška u modelu – rekao je Rju.

Preporučujemo

Posle godinu dana provera, utvrdili su da nije, piše Phys.org.

Njihova studija, objavljena u žurnalu Science, otkrila je da je globalno zagrevanje značajno smanjilo količinu vode koja se zadržava u zemljištu, rekama, jezerima, snegu… a to bi moglo da ima nepopravljive posledice po poljoprivredu i skok nivoa mora. Istraživači kažu da je značajan gubitak vode na kopnu posebno zabrinjavajuće za farmere.

Vlažnost zemljišta na kopnu pala je za više od 2.000 gigatona u protekle dve decenije. Primera radi, to je dvostruko više od leda koji je Grenland izgubio od 2002. do 2006, naveli su istraživači. U međuvremenu, frekvencija suša kakve su se nekad dešavale možda jednom u deceniji značajno je skočila, diže se nivo mora, a Zemljini polovi su se pomerili.

Rju i njegove kolege koristili su tri različita seta podataka da potvrde da je danas manje vode uskladišteno na kopnu nego što je nekad bio slučaj. On kaže da su njihovi rezultati otkrili još dublju istinu o kopnu: kada se veliki, dramatični pljuskovi dogode nakon suše, to ume da dovede do ogromnih poplava, ali to ne znači da su se zalihe podzemnih voda oporavile.

- Čini se da je kopno izgubilo sposobnost da se oporavlja kao nekad – rekao je on.

Da li će se sve ikad vratiti u normalu zavisi od toga da li će ljudi preduzeti akciju kako bi zaustavili klimatske promene, kažu istraživači. Povećane temperature vode do toga da je biljkama potrebno više vode. Poljoprivreda, posebno ona koja koristi navodnjavanje, nastavlja da troši više vode nego što je potrebno, a ljudi ne smanjuju emitovanje gasova sa efektom staklene bašte.

Studija je potvrdila i blage promene u rotaciji Zemlje – pokreće ih promena vlažnosti planete.

(Telegraf Nauka/Phys.org)