Ružičasta jezera Australije – ostaci drevnih reka puni mikroba koji stvaraju pigmente

Ružičasta jezera Zapadne Australije dobijaju boju od pigmenata koje su proizveli mikrobi. Međutim, klimatske promene i druge ljudske pretnje ubijaju ove sićušne organizme.

Australijska ružičasta jezera su vodena tela sa retkim mikrobima koji proizvode pigmente. Slanija su od okeana oko 10 puta i privlače alge i bakterije koje stvaraju beta-karoten, crveno-narandžasti pigment koji takođe daje šargarepama, rečnim rakovima i flaminzima njihove karakteristične boje.

Preporučujemo

Većina ružičastih jezera Australije nalazi se na zapadu zemlje, gde ih ih ima više od deset. Ta jezera su ostaci reka koja su tekle po tom terenu pre više od 15 miliona godina, što ih čini starim hiljadama godina.

Dok su se drevne reke sušile, džepovi vode su se zadržavali i delimično isparavali tokom vremena, koncetrišući so i privlačeći mikroorganizme koji je vole, kao što su Dunaliella salina i Salinibacter ruber – jednoćelijske alge, odnosno crvene bakterije.

Dunaliella salina i Salinibacter ruber proizvode beta-karoten prilikom izloženosti suncu, dajući jezerima različite nijanse ružičaste zavisno od nivoa soli. Beta-karoten štiti ove mikroorganizme od ultraljubičastog zračenja i apsorbuje svetlosnu energiju, omogućavajući njihov razvoj.

Međutim, ružičasta jezera su osetljiva jer promene saliniteta mogu da poremete njihove stanovnike. Velika količina kiše, na primer, može da razredi sadržaj soli toliko da fotosintetičke alge potpuno zamene Dunaliella salina i Salinibacter ruber.

To se nedavno desilo sa jezerom Hilijer na ostrvu Midl Ajlend kod južne obale Zapadne Australije zbog ekstremne kiše 2022. godine – jezero se iz ružičastog pretvorilo u plavo-sivo. Međutim, stručnjaci misle da bi se moglo oporaviti u roku od 10 godina ako se salinitet vrati na ranije nivoe.

Jezero Hilijer nije jedino ružičasto jezero koje je izgubilo tu boju. Ružičasto jezero u blizini Esperanse postalo je plavo-sivo u 2000-im nakon sto godina rudarenja soli. So je ekstrahovana za pravljenje kuhinjske soli, slanih lizaljki za stoku i kao prezervativ za meso i kožu. Početkom 2000-ih nije bilo dovoljno soli u jezeru da vrste poput D. salina i S. ruber prežive. Pošto su fotosintetičke alge prevladale, promena boje bile je toliko drastična da su pripadnici lokalne zajednice zatražili izmenu naziva jezera.

Za razliku od jezera Hilijer, stručnjaci ne misle da će se Ružičasto jezero prirodno oporaviti u dogledno vreme. Naučnici predlažu veštačko upumpavanje soli iz obližnjih slanih jezera.

Ružičasta jezera su hranilišta za nomadske i migratorne ptice, što ih čini važnim ekosistemima. Ekstremne životne sredine kao što su ružičasta jezera takođe pomažu naučnicima da razumeju potencijal za život na Marsu.

„Proizvode neke od najotpornijih organizama na planeti“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Live Science)