Četvrto najveće jezero na svetu postalo opasna pustinja! Ekološka katastrofa u Aralskom jezeru
Aralsko jezero, na granici Kazahstana i Uzbekistana, nekad je bilo četvrto jezero po veličini na svetu. Međutim, sada je gotovo nestalo – pretvoreno je u opasnu pustinju. Jezero je pre 60 godina imalo površinu od 68.000 kvadratnih kilometara, ali izveštaji pokazuju da voda danas pokriva tek oko 8.000 kvadratnih kilometara. Sve ostalo je pustinja nazvana Aralkum!
Poređenja radi, površina Aralskog jezera nekad je bila poput površine Irske (68.883 kvadratna kilometra), a sada je manja od Kipra (9.241) ili Portorika (8.868).
Preporučujemo
Nastavljen opasni niz, rekordi padaju već 18 meseci: Januar 2025. bio je najtopliji januar u istoriji merenja
„Veoma je teško predvideti šta je sledeće“: Serija zemljotresa oko Santorinija zbunjuje geologe
Istraživanja su pokazala i da je gubitak ovog jezera doveo do dupliranja atmosferske prašine od 1984. do 2015, sa 14 na 27 miliona tona, što utiče na živote više od 3 miliona ljudi u okolini, piše ScienceAlert.
Kako se navodi u izveštaju agencije Anadolija, tokom sovjetskog perioda, od 1960. do 1990, region je pretvoren u oblast za proizvodnju pamuka. Poljoprivredna irigacija proširena je sa 4,5 miliona na 7 miliona hektara, što je drastično povećalo potrebu za vodom i smanjilo dotok reka Sir Darja i Amu Darja.
Kako se voda povlačila, Aralsko jezero transformisalo se u pustinju Aralkum, koja se često naziva najmlađom pustinjom na svetu.
U ovom slanom jezeru je do sredine 20. veka bilo više od 300 biljnih vrsta, 319 vrsta ptica i 70 vrsta drugih životinja. Više od polovine tih vrsta je nestalo ili se odselilo. Zbog skoka saliniteta u jezeru za oko 10 puta došlo je do skoro potpunog nestanka života.
- Ovo je definitivno jedna od najvećih ekoloških katastrofa na svetu – rekao je prošle godine Ibrahim Tijav, izvršni sekretar Konvencije za borbu protiv dezertifikacije Ujedinjenih nacija.
Ono što se desilo sa Aralskim jezerom, piše ScienceAlert, nije samo neka daleka tragedija koju ostatak sveta može da ignoriše, jer se slično događaja širom planete. Jezera i reke u Africi, Evropi, Australiji i SAD smanjuju se zbog poljoprivrede i klimatskih promena.
(Telegraf Nauka/ScienceAlert)
Povezane vesti
Životni ciklusi nekih insekata se dobro prilagođavaju klimatskim promenama
Naučnici sa novozelandskog Univerziteta Otago otkrivaju tajne antarktičkog priobalnog leda
Topljenje leda prepolovilo broj belih medveda: Katastrofalne posledice klimatskih promena
Još jedan katastrofalni rekord: Nivo ugljen-dioksida u atmosferi 2024. rastao brže nego ikada
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
