Jezivo upozorenje naučnika i za Dubai: U ovim gradovima je prevruće, ljudi bi mogli umreti za par sekundi

Velike oblasti Zemljine površine uskoro bi mogle postati toliko vruće da bi ljudi mogli umreti u roku od nekoliko sati ako budu izloženi na otvorenom, upozoravaju u nekoliko nedavno objavljenih studija, dok i glavni gradovi širom sveta postaju previše vrući za ljudski život.

Sa rekordnim temperaturama koje se beleže gotovo svakog meseca, stručnjaci sada upozoravaju da bi velike oblasti Zemlje mogle postati potpuno nenastanjive za ljude zbog opasne vrućine.

Preporučujemo

Januar je bio najtopliji mesec na svetu do sada, uprkos pomaku ka vremenskom obrascu La Niña koji je trebalo da dovede do hladnijeg vremena.

Umesto toga, januarske temperature produžile su seriju izuzetnih vrućina, pri čemu je 18 od poslednjih 19 meseci imalo prosečnu globalnu temperaturu višu od 1,5°C u odnosu na predindustrijsko doba. Naučnici su rezultate opisali kao "iznenađujuće".

Uticaj sve ekstremnijih temperatura na ljude mogao bi na kraju dovesti do toga da delovi trenutno nastanjivih područja postanu toliko nepodnošljivi da ljudi jednostavno neće moći da žive tamo zbog vrućine.

Neki stručnjaci upozoravaju da bi neka područja Bliskog istoka uskoro mogla biti u opasnosti, dok bi neka područja Kine, Brazila i Sjedinjenih Američkih Država mogla biti ugrožena u budućnosti.

Rezultirajući preokreti mogli bi dovesti do masovnih migracija, pa čak i izazvati ratove zbog resursa kao što su voda i hrana, kako su upozorili stručnjaci.

Ajden Karon, environmentalni naučnik i saradnik direktora na Danu Zemlje, upozorio je da su upozoravajući znakovi ekstremnih vrućina već prisutni.

"Delovi Južne Azije, subsaharske Afrike i Bliskog istoka – Dubai, na primer, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – suočiće se sa nekim od najgorih uticaja klimatskih promena u obliku još gorih indeksa ekstremnih vrućina", rekao je Karon za Yahoo News.

U maju 2024. godine, Indija i Pakistan su takođe zabeležili rekordne toplotne talase sa temperaturama koje su dostigle 50°C.

"Sve će ovo postati još gore“, nastavio je Karon. „Nju Delhi je bio posebno pogođen ekstremnom vrućinom. Veoma lako možemo videti indekse vrućine u ovom delu sveta koji će učiniti život na otvorenom praktično nemogućim do kraja veka. Ovaj problem će biti prisutan i u SAD-u – na primer, Čikago postaje zona sa ekstremnim vrućinama", dodao je.

Neka od najnaseljenijih područja na svetu u Africi i Jugoistočnoj Aziji su najugroženija.

Prethodna istraživanja su pokazala da bi jemenske gradove poput Hudajde mogli doživeti čak 56 dana godišnje s nepodnošljivim vrućinama, dok bi Aden imao 34 dana sličnih uslova.

Džeda u Saudijskoj Arabiji imala bi 37 dana, Lahore u Pakistanu 24, dok bi Dubai imao 20 dana, a Nju Delhi šest.

"Već u Iraku i Siriji, suše su povezane sa pojačanim socijalnim napetostima i masovnim migracijama. Do 2050. godine, delovi Bliskog istoka mogli bi doživeti čak 30 odsto manju količinu padavina, pretvarajući područja koja su nekada bila plodna u pustinje", rekao je Karon.

"Ovi ljudi neće ostati i umreti, oni će migrirati na sever. Veoma lako možemo videti kako se dragoceni resursi poput čiste vode i plodnog zemljišta bude predmet borbi", istakao je.

Svet postaje sve topliji

Ljudi mogu preživeti veoma visoke temperature (i preko 50°C) kada je vlažnost niska, ali pri visokoj vlažnosti ne možemo preživeti temperature ni od 35°C duže vreme, jer nema načina da se ohladimo znojenjem.

U takvim okolnostima, čak i najsposobniji ljudi mogu umreti u roku od nekoliko sati u najekstremnijim uslovima.

U narednim decenijama, merenje koje se naziva „temperatura vlažnog termometra“ – najniža temperatura do koje se objekat može ohladiti kada se vlaga ispari s njega – moglo bi postati ključno za određivanje koja područja našeg sve toplijeg planeta ostaju nastanjiva.

Temperatura vlažnog termometra meri se uzimanjem temperature sa termometra prekrivenog vlažnom krpom, koja je obično malo hladnija od „suve temperature“.

Ovo omogućava istraživačima da izračunaju da li ljudi mogu da znoje pri takvim temperaturama: ako voda isparava, termometar se hladi, tako da su temperature „vlažnog termometra“ niže od „suve temperature“.

Klimatolog Dr Dženifer Brandon, osnivač "Wild Beacon Consulting", rekla je za Yahoo News: "Kada govorimo o područjima koja će biti previše vruća da bi bila nastanjiva, često gledamo ono što nazivamo 'temperatura vlažnog termometra".

"U suštini, ona meri kako se naše telo hladi znojenjem. Zamislite da izađete iz vruće tuš kabine. Ako je soba hladna, brzo se ohladite. Ako je soba vruća i vlažna, ohladićete se mnogo sporije."

"Strah u svetu koji se zagreva je da se naše telo nikada neće potpuno ohladiti, pa rizici od toplotnog udara i iscrpljenosti usled vrućine rastu kako temperatura vlažnog termometra raste."

"Najviša temperatura vlažnog termometra koju ljudi mogu preživeti je 35°C oko šest sati. Mesta za koja se predviđa da će biti najugroženija zbog te vrućine i postati nenastanjiva su Južna Azija, Persijski zaliv i Crveno more oko 2050. godine, a Istočna Kina, delovi Jugoistočne Azije i Brazil do 2070. godine."

Kako loše stvari mogu postati?

Studija ove godine merila je i „nekompenzabilne“ pragove, gde telesna temperatura raste nekontrolisano, i „nesurvivačne“ pragove, gde telesna temperatura raste na 42°C u roku od šest sati.

"Nekompenzabilno" znači da ljudi ne mogu da se ohlade znojenjem, dok „nesurvivačno“ znači da bi temperature bile fatalne za odrasle osobe u roku od nekoliko sati.

Ako temperatura sveta poraste za 4-5°C u odnosu na predindustrijske nivoe, stariji ljudi mogli bi doživeti nekompenzabilnu vrućinu na 60% površine Zemlje tokom toplinskih talasa.

Climate Action Tracker predviđa da bi aktuelne politike mogle dovesti do globalnog zagrevanja od 2,7°C u odnosu na predindustrijske nivoe do 2100. godine: zagrevanje od 4-5°C je malo verovatno, ali nije nemoguće.

Uz ovakav porast, nesurvivačna vrućina počela bi da utiče i na mlađe ljude u tropskim područjima, pokazala je studija King’s College.

Uz porast od 2°C, površina na kojoj čak ni mladi ljudi ne bi mogli da održe bezbednu telesnu temperaturu utrostručiće se na 6% kopnene površine Zemlje.

(Telegraf.rs/yahoo!news)