Uslovi za stvaranje požara 40 puta veći nego u preindustrijskom periodu

Klimatske promene uticale su da mogućnost stvaranja izuzetno toplih, suvih i vetrovitih uslova poraste 40 puta u odnosu na preindustrijski period, pokazala je analiza Svetske vremenske atribucije (WWA). Ti uslovi su na Iberijskom poluostrvu podstakli jednu od najrazornijih sezona šumskih požara, a kako se navodi vremenski uslovi su bili oko 30 odsto intenzivniji u poređenju sa preindustrijskom erom, kada je počelo veliko oslanjanje na fosilna goriva, prenosi AP.

WWA, grupa istraživača koja ispituje da li su i u kojoj meri ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama, fokusirala se na uslove koji su omogućili da se šumski požari na Iberijskom poluostrvu tako brzo šire, uključujući i tokom najtoplijeg desetodnevnog perioda u Španiji u avgustu.

Preporučujemo

Bez klimatskih promena, slični desetodnevni periodi vrućine, suvoće i vetrovitosti bili bi retki, a dešavali bi se otprilike jednom u 500 godina, otkrili su istraživači.

Klimatolog u Francuskoj komisiji za alternativne energije i atomsku energiju Valeri Mason-Delmot ocenila je da je ova kratka studija još jedan dokaz koji pokazuje kako klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vrućina i kombinovanih vrućih i suvih vremenskih uslova sa požarima.

Foto: Tanjug/AP

Kako se navodi analiza WWA nije bila potpuna već nastoji da utvrdi uticaj klimatskih promena, prvenstveno izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva, na određeni ekstremni vremenski događaj.

Ovog puta, istraživači su se fokusirali na vremenska posmatranja bez korišćenja klimatskih modela, ali rezultati su bili u skladu sa postojećim istraživanjima o šumskim požarima u regionu.

Druga studija koju je WWA nedavno objavila o ovogodišnjim požarima u Turskoj, Grčkoj i Kipru otkrila je da su klimatske promene učinile vremenske uslove sklone požarima tamo 10 puta verovatnijim.

- Iako su požari karakteristika mediteranske klime, klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem povećavaju učestalost i ozbiljnost uslova povoljnih za intenzivne požare, što napore za kontrolu požara čini mnogo izazovnijim - rekla je Mason-Delmot.

Istraživači su pomenuli i druge faktore koji su doprineli ozbiljnosti šumskih požara, uključujući velike migracije stanovništva iz sela u gradove koja su se decenijama dešavala u Španiji i Portugalu, što je rezultiralo velikim površinama zapuštenih zaraslih farmi i šuma, što dodatno podstiče požare. Uklanjanje vegetacije pomoću mehanizacije, podsticanje ispaše ovaca, konja i koza i korišćenje drugih metoda, poput kontrolisanog spaljivanja, smanjilo bi rizik tokom sezona šumskih požara, navode istraživači.

Foto: Tanjug/AP

Profesor na odseku za geofiziku, geografski inženjering i energetiku Univerziteta u Lisabonu Rikardo Trigo kaže da je masovno napuštanje ruralnih područja od 1970-ih, omogućilo nakupljanje finih goriva do opasnih nivoa.

- Problem je pogoršan neadekvatnim upravljanjem šumama - rekao je on.

U požarima u Španiji i Portugalu nastradalo je osmoro ljudi, evakuisano je više od 35.000 ljudi, a uništeno je više od 640.000 hektara zemlje. Većina požara je sada pod kontrolom, jer su temperature znatno opale, a španski premijer Pedro Sančez je u ponedeljak predložio plan od 10 tačaka za bolju pripremu zemlje za prirodne katastrofe u koordinaciji sa Portugalom i Francuskom.

(Telegraf Nauka/Tanjug)