Početkom milenijuma naučnici predviđali šta će se desiti do 2025: Evo šta su pogodili, a šta promašili

Početkom milenijuma grupa naučnika sastavila je listu pretnji za koje su smatrali da će najverovatnije uticati na svetske obale u narednih četvrt veka. Lista objavljena 2002. uključivala predviđanja da će se, između ostalog, zagađenje od izlivanja nafte smanjiti, da će broj invazivnih vrsta širom sveta porasti, da će genetski modifikovani organizmi imati štetne posledice po okean, a da će uticaji globalnih klimatskih promena osećati sve jače.

Sada, skoro 25 godina kasnije, isti istraživači, zajedno sa većim i raznovrsnijim timom međunarodnih stručnjaka, ponovo su razmotrili svoja predviđanja i otkrili da su mnoga od njih bila tačna, u potpunosti ili delimično, dok druga nisu imala ishod kakav je tada bio očekivan, saopštio je Univerzitet u Plimutu.

Preporučujemo

Takođe, mapirali su pretnje koje su se pojavile i dobile na značaju od njihovog prvobitnog rada, a značajni primeri uključuju globalno zagađenje plastikom, acidifikaciju okeana, ekstremne oluje i vremenske prilike, kao i svetlosno i zvučno zagađenje. Na taj način, istakli su da, iako postoje ključni problemi za koje veruju da će verovatno ugroziti svetske obale od sada do 2050. godine, mogu se pojaviti i drugi koji će zahtevati različite nivoe lokalnog i globalnog delovanja kako bi se rešili.

Obe studije vodio je profesor Stiven Hokins, istraživač u Udruženju za morsku biologiju, a koautor je bio profesor Ričard Tompson OBE FRS, profesor morske biologije na Univerzitetu u Plimutu.

Za novu studiju, objavljenu u Marine Pollution Bulletin, sarađivali i sa dr Ketrin O'Šonesi i drugim kolegama iz Udruženja za morsku biologiju i Univerziteta u Plimutu, kao i sa raznim drugim organizacijama u Velikoj Britaniji, SAD, Južnoj Africi, Italiji, Irskoj, Čileu, Kini i Monaku. Zajedno su objedinili stručnost iz disciplina kao što su klimatske promene, morska biologija, zagađenje plastikom, svetlosno i zvučno zagađenje i eko-inženjering, što pokazuje, veruju istraživači, važnost uzimanja u obzir više perspektiva prilikom diskusije o pretnjama po životnu sredinu.

- U poslednjih četvrt veka, veći deo sveta je postao svesniji pretnji s kojima se naša planeta suočava. Ključna pitanja su uvek bila vezana za najbolji način njihovog rešavanja – rekao je profesor Tompson.

- Naše obale su pokazatelji stanja globalnog okeana i, za mnoge ljude, njihov prozor u dešavanja u našim morima. Zaštita njihovog kontinuiranog zdravlja je ključna, ali se stalno suočavaju sa višestrukim pretnjama sa kopna, mora i usled promena u životnoj sredini. Naše dve studije su pokazale da je tokom proteklih 25 godina moguće predvideti neke od izazova sa kojima bi se planeta mogla suočiti u budućnosti i identifikovati načine na koje se oni mogu rešiti. Međutim, uvek će postojati stvari koje ne možemo predvideti – i stvari koje se ne ostvare onako kako naučnici očekuju – a pronalaženje ravnoteže će uvek biti ključno za minimiziranje uticaja koji imamo na našu planetu – rekao je prof. Hokins.

OVO SU NAUČNICI TAČNO PREDVIDELI

• izlivanja nafte će se smanjiti po učestalosti i količini;
• više hrane će se prikupljati sa kamenitih obala, kako rekreativno tako i komercijalno;
• globalna redistribucija neautohtonih vrsta će se povećati sa promenom globalnih temperatura;
• kombinacija intenziviranja poljoprivrede i urbanizacije priobalnih i rečnih područja dovešće do povećanog oticanja sedimenta u reke i mora.

OVO SU NAUČNICI DELIMIČNO TAČNO PREDVIDELI

• predviđanja su bila nedovoljno optimistična u pogledu smanjenja uticaja hemijskih jedinjenja, kao što je tributiltin (TBT), koja su naknadno bila predmet međunarodne legislative;
• naučnici su bili svesni uticaja klimatskih fluktuacija, ali nisu u potpunosti shvatili raznolike uticaje koje će one imati na vrste i ekosisteme;
• potcenili su važnost ekstremnih klimatskih događaja koji su posledica klimatskih promena;
• naučnici su tačno predvideli povećanje broja odbrambenih obalnih struktura radi suočavanja sa porastom nivoa mora i jačim olujama, ali su potcenili njihove verovatne uticaje na šire priobalne ekosisteme;
• rekreativna upotreba priobalnih područja se povećala, ali umesto da ima isključivo negativan efekat, zapravo je dovela do toga da ljudi više cene ove regione.

OVDE SU NAUČNICI POGREŠILI

• obale su sada osetljivije na eutrofikaciju – povećanje koncentracije hranljivih materija kao što su azot i fosfor – nego što su bile pre 25 godina;
• zabrinutost zbog intenziviranja akvakulture, a posebno uticaja genetski modifikovanih organizama, do sada se pokazala neosnovanom;
• očekivana šteta po staništa kao posledica postrojenja za obnovljivu energiju na moru se nije ostvarila;
• uticaji ultraljubičastog zračenja na priobalne vrste nisu bili u potpunosti shvaćeni.

OVO SU NAUČNICI PROPUSTILI

• uticaji priobalnog rudarstva;
• acidifikacija okeana i njen potencijalni uticaj na morske vrste;
• efekti veštačkog svetlosnog zagađenja;
• efekti zagađenja bukom;
• ekstremne poplave i suše;
• razmere i efekti zagađenja plastikom;
• uticaji farmaceutske kontaminacije;
• kombinovani efekti različitih ekoloških pretnji i hemijskih jedinjenja.

(Telegraf Nauka/University of Plymouth)