MikroRNK iz bambusa mesoždere pretvorio u biljojede

Džinovske pande su jedno od najneobičnijih bića na svetu – iako poseduju probavni sistem koji je prilagođen mesožderima, njihova ishrana se gotovo u potpunosti bazira na bambusu. Ovo je izazvalo mnoge naučne dileme o tome kako ove životinje uspevaju da opstanu na biljnoj ishrani, uprkos tome što njihov probavni sistem nije prilagođen varenju celuloze, piše SciTech Daily.

Novi naučni rad objavljen u časopisu Frontiers in Veterinary Science daje odgovor na ovo pitanje i otkriva fascinantne informacije o tome kako mikroRNK iz bambusa utiču na gene džinovskih pandi, potencijalno preoblikujući njihove prehrambene navike i prilagođavanje biljnoj ishrani.

Preporučujemo

Džinovske pande (Ailuropoda melanoleuca) su evolucijskim poreklom mesožderi, ali su se tokom vremena prilagodile biljnoj ishrani. Ipak, njihova ishrana se u velikoj meri zasniva na bambusu, što je u suprotnosti sa njihovim fiziološkim osobinama. Dok većina mesoždera ima probavni sistem koji je specijalizovan za varenje mesa, pande se oslanjaju na biljni materijal koji sadrži teške vlaknaste komponente poput celuloze. Iako nemaju mikroorganizme koji efikasno razlažu celulozu, evolucija je omogućila pandama da se prilagode ovoj ishrani. Pande su razvile fizičke karakteristike, poput pseudo-palčeva, koje im pomažu u držanju bambusa, kao i širokih, ravnih zuba koji su savršeni za drobljenje tvrdih stabljika bambusa.

MikroRNK (miRNK) su kratke molekule RNA koje ne kodiraju proteine, ali imaju izuzetnu ulogu u regulaciji gena. One utiču na to kako se geni aktiviraju i kako se transkripti (genetska uputstva) koriste u procesu stvaranja proteina. Iako mikroRNK uglavnom potiču iz organizama, zanimljivo je da biljke takođe sadrže mikroRNK koje mogu preći u organizme koji ih konzumiraju. To znači da mikroRNK iz biljaka mogu ući u telo životinje i uticati na regulaciju njenog genoma.

U slučaju džinovskih pandi istraživači su se zapitali da li mikroRNK iz bambusa mogu ući u organizam pande putem ishrane i uticati na njihove biološke procese, uključujući sposobnost da prepoznaju i preferiraju određene vrste bambusa. Tim istraživača sa Univerziteta u zapadnoj Kini istraživao je kako mikroRNK iz bambusa mogu uticati na gene džinovskih pandi.

- Pokazali smo da su biljne mikroRNK prisutne u krvi džinovskih pandi. Naša studija dokazala je da bambus koji jedu pande utiče na promene u njihovim prehrambenim navikama – objasnio je dr Feng Li, glavni autor istraživanja.

Istraživači su analizirali uzorke krvi sedam panda, uključujući tri odrasle ženke, tri odrasla mužjaka i jednu mladu ženku. U njihovoj krvi pronađeno je čak 57 mikroRNK koje su verovatno poreklom od bambusa. Ove mikroRNK su mogle preći u organizam kroz probavni sistem, apsorbovati se u crevima i dospeti u krvotok, gde bi mogle uticati na ekspresiju gena.

Jedan od najzanimljivijih nalaza u ovom istraživanju jeste da mikroRNK iz bambusa mogu uticati na čula mirisa i ukusa panda. Dr Li je istakao da mikroRNK iz bambusa regulišu miris, ukus i dopaminske puteve u organizmu pandi, što je sve povezano sa njihovim prehrambenim navikama. Ovo bi moglo značiti da mikroRNK iz bambusa omogućavaju pandama da efikasnije prepoznaju najsvježiji i najhranjiviji bambus, olakšavajući im izbor hrane koja je najpogodnija za njihov organizam. Takođe, dopaminski putevi, koji su odgovorni za osećaj zadovoljstva, mogu igrati ključnu ulogu u tome da pande prepoznaju određene vrste bambusa kao nagrađujuće ili ukusne.

Iako je primarni fokus istraživanja bio na uticaju mikroRNK na ishranu panda, istraživači takođe veruju da ove molekule mogu imati širi uticaj na zdravlje životinja. Na primer, mikroRNK iz bambusa mogu učestvovati u regulaciji imunološkog sistema, povećavajući otpornost panda na bolesti. Dr Li naglašava da bi ovo otkriće moglo imati dalekosežne posledice za istraživanje i lečenje bolesti kod drugih životinja, pa čak i ljudi.

Kako bi se potvrdili ovi rezultati, istraživači planiraju dalja istraživanja, posebno u vezi sa mladim pandama koje još nisu konzumirale bambus.

- Džinovska panda je izuzetno dragoceno nacionalno blago, i uzorke krvi je teško dobiti. Nadamo se da ćemo uspeti da prikupimo uzorke krvi mladih panda koje još nisu jele bambus, što bi moglo otkriti još iznenađujućih rezultata – dodao je dr Li.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)