Genetska nada za ugrožene mako ajkule: Da li postoji šansa za opstanak najbrže ajkule na svetu?
Mako ajkula (Isurus oxyrinchus) važi za najbržu ajkulu na svetu, sposobnu da dostigne brzinu od čak 74 km/h. Ipak, uprkos svojoj brzini i snazi, ne može da pobegne od najopasnijeg predatora – čoveka. Decenijama unazad, globalna potražnja za njenim mesom i vrednim perajima dovela je ovu vrstu na ivicu opstanka. Danas je zvanično na listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), kao i u Aneksu II Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), prenosi SciTech Daily.
Ali, postoji tračak nade. Novo genetsko istraživanje, sprovedeno od strane tima naučnika sa Save Our Seas Foundation Shark Research Center (SOSF-SRC) i Guy Harvey Institute na Univerzitetu Nova Eastern, otkrilo je da atlantske populacije kratkoplavih mako ajkula i dalje poseduju visok nivo genetske raznovrsnosti. Ovaj podatak daje nadu da bi, uz hitne mere zaštite, ove ajkule mogle da zadrže sposobnost prilagođavanja i prežive u sve nepredvidivijem okeanskom ekosistemu.
Preporučujemo
Uhvaćena najveća bela ajkula na svetu
Skeleti morskih zvezda daju ključne uvide u evoluciju kosti
Prema procenama, populacija ovih ajkula u Atlantskom okeanu je u dramatičnom padu. Trenutno se njima upravlja kao dvema odvojenim populacijama, severnoatlantskom i južnoatlantskom. Procene pokazuju da su ajkule u severnom Atlantiku prekomerno izlovljene, dok podaci iz nezavisnih naučnih studija ukazuju da je smrtnost ovih ajkula usled ribolova čak 10 puta veća nego što su prethodni modeli predviđali.
Glavni razlog za prekomerni izlov je velika potražnja za njihovim mesom, ali i perajima koja su visoko cenjena na crnom tržištu. U mnogim kulturama peraja ajkula koriste se za pripremu supe, koja se smatra delikatesom. Cena po kilogramu može dostići i nekoliko stotina dolara, što ove ajkule čini metom ilegalnog ribolova.
">Pored izlova, druge pretnje uključuju gubitak staništa, zagađenje okeana, dubokomorsko rudarstvo i klimatske promene. Sve ove promene dodatno otežavaju opstanak vrste koja je već na ivici istrebljenja.
Tim naučnika predvođen dr Andreom Bernard i profesorom Mahmudom Šivđijem prvi put je sekvencirao čitave genome mitohondrijske DNK kratkoplavih mako ajkula i sproveo visokorezolucijske analize nuklearnih genoma. Istraživanje je obuhvatilo gotovo celokupno područje rasprostranjenosti ove vrste u Atlantskom okeanu.
Rezultati su doneli iznenađujuće vesti, uprkos decenijama prekomernog izlova, mako ajkule i dalje pokazuju visok nivo genetske raznovrsnosti.
- Genetska raznovrsnost u populaciji omogućava vrstama da se prilagode promenama u životnoj sredini ili da prežive katastrofe. Bili smo pomalo iznenađeni, ali i zadovoljni što genetsko zdravlje mako ajkula još uvek nije ozbiljno narušeno, barem ne za sada - objašnjava profesor Šivđi.
Ovo znači da, ako se prekomerni izlov hitno zaustavi, populacija ovih ajkula ima šansu da opstane i prilagodi se ubrzanim promenama u okeanskom ekosistemu.
Genetska raznovrsnost je ključni faktor koji određuje sposobnost vrste da se prilagodi promenama u životnoj sredini. Kada se populacija smanji ispod određene tačke, raznovrsnost opada, a sa njom i otpornost vrste na bolesti, klimatske promene i druge ekološke izazove.
Profesor Šivđi ističe da kod mnogih ugroženih vrsta ajkula genetska raznovrsnost već dostiže alarmantno nizak nivo. Kao primer navodi veliku čekićaru (Sphyrna mokarran), vrstu koja je na ivici istrebljenja jer nema dovoljno genetske varijabilnosti da se prilagodi brzo promenljivim uslovima u okeanu.
Za razliku od čekićara, mako ajkule i dalje poseduju relativno visok nivo genetske raznovrsnosti, što znači da, ako se preduzmu odgovarajuće mere zaštite, postoji nada za njihov opstanak.
Istraživanje je takođe donelo važne uvide u migracione obrasce mužjaka i ženki mako ajkula. Nuklearna DNK, koja se nasleđuje od oba roditelja, pokazuje da mužjaci prelaze velike udaljenosti širom Atlantskog okeana i šire svoje gene. Profesor Šivđi naglašava da su ženke mako ajkula, koje mogu narasti veće od mužjaka, takođe sposobne za duga migraciona putovanja.
Međutim, analiza mitohondrijske DNK, genetskog materijala koji se nasleđuje samo od majki, pokazala je zanimljiv obrazac da se ženke vraćaju u određene regione kako bi se razmnožavale.
Ovo znači da su populacije u severnom i južnom Atlantiku genetski različite, što potvrđuje da bi njima trebalo upravljati kao dvema odvojenim grupama.
Ovo istraživanje pruža naučne dokaze koji bi mogli da unaprede strategije zaštite mako ajkula. Prema mišljenju naučnika, hitno je potrebno preduzeti mere kao što su smanjenje izlova kako bi se ograničio ili potpuno zabranio ribolov mako ajkula, što bi značajno doprinelo njihovom oporavku, zaštita ključnih staništa jer ženke imaju specifične lokacije gde rađaju mlade, potrebno je identifikovati i zaštititi ove oblasti, jačanje međunarodnih propisa, iako su mako ajkule pod zaštitom CITES konvencije, sprovođenje mera zaštite nije ujednačeno na globalnom nivou.
Profesor Šivđi naglašava da vremena za delovanje ima, ali ne previše.
- Ako uspemo da sprečimo dalje gubljenje genetske raznovrsnosti, imamo veću nadu da će ova vrsta zadržati otpornost potrebnu za prilagođavanje našoj brzo menjajućoj klimi i preživeti – pojašnjava profesor.
(Telegraf Nauka / SciTech Daily)