Dok se ljudske aktivnosti na Antarktiku šire, naučnici identifikuju bitne lokacije za očuvanje biodiverziteta

Foto: John Weller/University of Colorado Boulder

Bez većeg ograničavanja ljudskih aktivnosti u tim oblastima, tamošnji živi svet mogao bi se suočiti sa znatnim opadanjem populacija, upozoravaju istraživači.

„Mnoge životinje se nalaze samo u Južnom okeanu i sve imaju važnu ulogu u svom ekosistemu“, kaže Kasandra Bruks, docent na odeljenju za životnu sredinu. „Iako se Antarktik i Južno more čine vrlo dalekim, oni su – i život u njima – bitni za funkcionisanje Zemljinih sistema“.

Preporučujemo

Južni okean je dom mnogim voljenim životinjama, kao što su adelijski pingvini, Vedelove foke i grbavi kitovi. Njegova udaljenost i surovi uslovi – ukljućujući vrlo niske temperature i prostran morski led – uveliko štite biodiverzitet Antarktika i Južnog okeana od ljudskih aktivnosti, piše EurekAlert.

„Uprkos tome što se planeta nalazi usred masovne ekstinkcije, Južni okean na Antarktiku je jedno od nekoliko mesta na svetu gde nijedna poznata vrsta nije izumrla“, kaže doktorand Sara Beker.

Međutim, dok klimatske promene zagrevaju planetu i tope morski led, ribolov i turizam u tom regionu su porasli. Ove ljudske aktivnosti se ne samo nadmeću sa živim svetom za resurse, već bi takođe mogle izazivati stres i uvesti invazivne vrste i bolesti protiv kojih domaći organizmi nemaju nikakve ili imaju naznatne mehanizme odbrane.

Radi identifikacije ključnih oblasti biodiverziteta, naučnici su koristili postojeće podatke dobijene praćenjem 13 antarktičkih i subantarktičkih ptica i foka – i identifikovali 30 ključnih oblasti biodiverziteta širom Južnog okeana. Ta mesta predstavljaju morske životne sredine u koje vrste putuju zbog hrane, reprodukcije i migracije.

Raniji rad je grupisao različite vrste u jedan skup podataka tragajući za oblastima važnim za više vrsta. Taj pristup može prevideti neke oblasti bitne za izvesne vrste usled njihovih specifičnih životnih faza i migracionih obrazaca.

Na primer, otkrivene su dve velike lokacije u vodama blizu zaliva Amanda na istoku Antarktika koje služe kao bitni tereni za skupljanje hrane mnogim carskim pingvinima nakon razmnožavanja. Takođe je identifikovano nekoliko lokacija u vodama blizu ostrva Kempbel južno od Novog Zelanda na kojima hranu pronalazi populacija ugroženog sivoglavog albatrosa tokom razmnožavanja.

Drugi slični napori velikih razmera nisu označili ta mesta kao prioritete. „Naša studija premošćuje jaz između široke perspektive i specifičnih potreba individualnih populacija“, kaže Beker.

Istraživači se nadaju da će međunarodna tela i vlade uzeti u obzir ove nalaze prilikom razvijanja strategija konzervacije i određivanja oblasti gde bi ribolov trebalo ograničiti.

Redukcija ribolova i turizma u ovim ključnim oblastima biodiverziteta može dati najbolju šansu životinjama za prilagođavanje i sticanje otpornosti na klimatske promene, kaže Bruks.

Južni okean je jedan od najvažnijih branika od klimatskih promena. Njegova hladna voda hvata 40% emisija ugljen-dioksuda koje ljudi proizvedu širom sveta i 60-90% viška toplote od klimatskih promena.

„Antarktik je daleko, ali ono što se desi tamo ne zaustavlja se tamo“, kaže Bruks. „Veliki požari ovde u Koloradu su povezani sa onim što se dešava u Južnom okeanu. Čineći više u cilju zaštite Antarktika, zapravo imamo mogućnost da stvorimo bolji svet za život svih nas“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)