Zastrašujuće upozorenje čuvene naučnice: "Usred smo šestog velikog izumiranja!"

Foto: Raju Shinde/Hindustan Times/Shut / Shutterstock Editorial / Profimedia

Čuvena konzervatorka i naučnica Džejn Gudal je u intervjuu za BBC, čiji je autor Viktorija Gil, upozorila na teške posledice globalnog zagrevanja i uništavanja životne sredine. Prenosimo ovaj intervju:

"Sa svojim prepoznatljivim šalom prebačenim preko ramena i srebrnom kosom zategnutom unazad, Džejn Gudol odiše spokojem - čak i tokom našeg blago zamućenog video poziva.

Preporučujemo

U sobi jednog bečkog hotela, novinarski tim i mala grupa filmskih stvaralaca, koji dokumentuju njenu najnoviju turneju, vrzmaju se oko nje.

Poznata primatološkinja i aktivistkinja za očuvanje prirode smešta se u stolicu sa visokim naslonom koja izgleda prevelika za njenu vitku figuru.

Na mom ekranu mogu da vidim da se iza nje, na polici, nalazi njena plišana igračka majmuna, gospodin H.

Igračku joj je poklonio prijatelj pre skoro 30 godina, a ona je putovala s njom širom sveta. Dr Gudal sada ima 90 godina, ali i dalje putuje s gospodinom H.

"Pomalo sam iscrpljena," priznaje. "Došla sam ovde iz Pariza. Posle toga idem u Berlin, pa u Ženevu. Na ovoj turneji govorim o opasnostima za životnu sredinu i nekim rešenjima," kaže.

Jedno od rešenja o kojem danas želi da govori je misija pošumljavanja i obnove staništa koju njena fondacija i neprofitna tehnološka kompanija Ecosia sprovode u Ugandi. Tokom proteklih pet godina, uz pomoć lokalnih zajednica i malih poljoprivrednika, ove organizacije posadile su skoro dva miliona stabala.

"Usred smo šestog velikog izumiranja," kaže mi dr Gudal tokom našeg intervjua za BBC Radio 4 emisiju Inside Science. "Što više možemo da učinimo kako bismo obnovili prirodu i zaštitili postojeće šume, to bolje."

Primarni cilj ovog projekta je obnova ugroženog staništa za 5.000 šimpanzi u Ugandi. Dr Gudal proučava i bori se za zaštitu ovih primata decenijama. Ali aktivistkinja takođe želi da istakne opasnost koju krčenje šuma predstavlja za našu klimu.

"Drveće mora da naraste do određene veličine pre nego što može zaista da obavlja svoju funkciju," kaže. "Ali sve ovo pošumljavanje pomaže da se apsorbuje ugljen-dioksid."

Ove sedmice, svetski lideri su se okupili u Bakuu, Azerbejdžanu, na COP29 - najnovijoj rundi klimatskih pregovora UN-a.

Dr Gudal kaže da je preduzimanje akcije za usporavanje zagrevanja naše planete hitnije nego ikada.

"Još uvek imamo vremenski okvir u kojem možemo da počnemo da usporavamo klimatske promene i gubitak biodiverziteta," kaže dr Gudal. "Ali taj vremenski okvir se zatvara."

Uništavanje šuma i drugih divljih mesta, ističe ona, neraskidivo je povezano sa klimatskom krizom.

"Toliko se toga promenilo u mom životu," kaže, prisećajući se da je u šumama Tanzanije, gde je pre više od 60 godina počela da proučava šimpanze, "moglo da se podešava kalendar po vremenu dolaska dve kišne sezone."

"Sada, ponekad pada kiša tokom sušne sezone, a ponekad je suvo tokom kišne. To znači da drveće plodonosi u pogrešno vreme, što remeti šimpanze, kao i insekte i ptice."

Tokom decenija koje je provela proučavajući i boreći se za zaštitu staništa divljih šimpanzi, kaže da je svedočila uništavanju šuma širom Afrike: "I videla sam pad broja šimpanzi.

"Ako se ne udružimo i ne uvedemo stroge regulative o tome šta ljudi mogu da rade sa životnom sredinom - ako se ne udaljimo brzo od fosilnih goriva, ako ne zaustavimo industrijsku poljoprivredu koja uništava okolinu i ubija zemljište, sa razarajućim efektom na biodiverzitet - budućnost će, na kraju, biti osuđena."

Njene reči, izgovorene ovako, daju mi naznaku čvrstine koja se krije iza njenog blagog i elokventnog ponašanja. Kada je Džejn Gudal počela da posmatra i proučava šimpanze u Nacionalnom parku Gombe Stream u Tanzaniji, bila je pionirka. Njeno istraživanje, danas smatrano revolucionarnim, tada je bilo kontroverzno.

Ona je prva osoba koja je posmatrala i dokumentovala kako šimpanze prave i koriste alate – pripremale su štapove da bi lovile termite. Pre njenih zapažanja, to je bila osobina za koju se smatralo da je isključivo ljudska.

Otkrila je da životinje formiraju snažne porodične veze - pa čak i da ratuju zbog teritorije.

Ali njen pristup - toliko blisko povezivanje sa životinjama koje je proučavala, davanje imena i čak oslovljavanje s njima kao sa "prijateljima" - bio je predmet podsmeha nekih (uglavnom muških) naučnika.

Njen mentor i supervizor, profesor Luj Liki, međutim, video je vrednost njenog pristupa: "On je želeo nekoga čiji um nije bio pokvaren redukcionističkim stavom nauke prema životinjama," objašnjava dr Gudal.

"Ne možete da imate psa, mačku, zeca, konja i da im ne date ime. Isto je bilo kada sam proučavala veverice u svom dvorištu kao devojčica - sve su imale imena."

Njene metode - i osećaj bliskosti sa primatima kojima je posvetila svoj život - dali su joj jedinstvenu perspektivu.

Priča mi o "divnom trenutku" sa šimpanzom kojeg je nazvala Dejvid Sivi Brada, mužjakom šimpanze kojeg je prva videla kako pravi i koristi alatke da bi lovio termite. "On je bio prvi koji je izgubio strah od mene," priseća se.

"Sedela sam blizu njega i, na zemlji, ležao je zreo crveni plod uljane palme. Pružila sam ga prema njemu, a on je okrenuo glavu. Onda sam stavila ruku bliže, a on se okrenuo, pogledao me u oči, ispružio ruku i veoma nežno stegao moje prste.

"Tako šimpanze međusobno pružaju utehu. Savršeno smo se razumeli - uz gestovni jezik koji očigledno prethodi ljudskom govoru."

Karijera dr Gudal je često bila izazovna. Pisala je o ranim godinama svog rada za profesora Likija, poznatog naučnika, koji je imao ogroman uticaj na njenu karijeru. Više puta joj je izjavljivao ljubav, stvarajući pritisak koji bi se danas mogao smatrati seksualnim uznemiravanjem.

Ali odbijala je njegove nasrtaje i ostala fokusirana na svoj rad i voljene šimpanze. Sada, sa 90 godina, ne deluje kao da usporava.

Šta je to što motiviše dr Gudal? Na ovo pitanje je izričita - šarmantno uvređena: "Zar ljudi ne žele budućnost za svoju decu? Ako žele, moramo biti odlučniji kada je reč o [ekološkim] zakonima.

"Nemamo mnogo vremena da počnemo da pomažemo okolini. Toliko toga smo uništili.""

(Telegraf Nauka/BBC/Viktorija Gil)