Mere zaštite vraćaju vrste sa ivice istrebljenja, ali kriza biodiverziteta sve je ozbiljnija

Globalna kriza biodiverziteta sve je ozbiljnija – prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), 28% više od 160.000 procenjenih vrsta širom sveta suočava se s rizikom od izumiranja, a procenjuje se da čak milion vrsta može nestati zbog ljudskih aktivnosti. Međutim, nova analiza podataka sa IUCN Crvene liste ugroženih vrsta donosi i optimistične vesti – ciljane mere zaštite pomažu mnogim vrstama da se oporave i pređu iz ugroženijih u manje ugrožene kategorije, prenosi Phys.org.

Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Kembridžu u saradnji s IUCN-om, organizacijom BirdLife International, kao i Univerzitetima Oksford i Daram, objavljena je u časopisu PLOS Biology. Istraživači su analizirali podatke Crvene liste kako bi utvrdili koliko su zaštitne mere imale uticaja na očuvanje pojedinih vrsta.

Preporučujemo

- Otkrili smo da su gotovo sve vrste koje su prešle iz ugroženije u manje ugroženu kategoriju imale korist od neke vrste zaštitnih mera. To je dobar znak da zaštita prirode funkcioniše - rekao je vodeći autor studije, Ešli Simkins, doktorand sa Odeljenja za zoologiju Univerziteta u Kembridžu.

Zanimljivo je da su se najveći uspesi postigli kod vrsta koje žive na izolovanim područjima, poput ostrva. Na takvim lokacijama, mere zaštite poput očuvanja staništa, uzgoja u zatočeništvu i ponovnog uvođenja u prirodu mogu se dosledno sprovoditi, što donosi pozitivne rezultate.

Jedan od najupečatljivijih primera uspeha u zaštiti prirode je oporavak iberijskog risa (Lynx pardinus), koji je nekada bio najugroženija divlja mačka na svetu. Pre samo nekoliko decenija, populacija ovog risa brojala je svega nekoliko stotina jedinki, ali zahvaljujući intenzivnim programima zaštite, danas ih ima nekoliko hiljada.

Sličan oporavak beleži i kākāpō (Strigops habroptilus), retki, veliki, noćni papagaj sa Novog Zelanda, koji ne može da leti. Ova vrsta je bila na ivici istrebljenja, ali zahvaljujući posvećenim programima zaštite, brojnost populacije se povećava.

Još jedan neverovatan povratak dogodio se sa evropskim bizonom (Bison bonasus). Ova životinja, koja je u divljini izumrla početkom 20. veka, sada ponovo naseljava delove istočne Evrope zahvaljujući dugotrajnim naporima na njenom očuvanju.

Foto: NP Fruška Gora

Morske vrste takođe beleže spektakularne oporavke. Grbavi (Megaptera novaeangliae) i plavi kit (Balaenoptera musculus), koji su nekada bili dovedeni na ivicu istrebljenja komercijalnim kitolovom, sada su u fazi oporavka zahvaljujući međunarodnoj zabrani kitolova. Međutim, istraživači upozoravaju da su ovakve priče i dalje retkost jer šest puta više vrsta i dalje beleži pad populacije nego što ih uspeva da se oporavi.

Jedan od ključnih problema u očuvanju biodiverziteta jeste što se većina zaštitnih napora usmerava na hitne intervencije – kada su vrste već na ivici istrebljenja. - Postali smo prilično dobri u onome što bi se moglo nazvati ‘urgentnom zaštitom’ odnosno fokusiranjem na vrste koje su u neposrednoj opasnosti. Međutim ono u čemu smo loši, jeste sprečavanje da vrste uopšte postanu ugrožene. Moramo prestati da samo lečimo simptome gubitka biodiverziteta i početi da se bavimo osnovnim uzrocima - kaže Simkins.

Istraživači naglašavaju da uspešna zaštita prirode zahteva blisku saradnju sa lokalnim zajednicama. U Papui Novoj Gvineji, konzervacionisti su radili sa lokalnim stanovništvom kako bi pronašli održivu alternativu lovu na kengure. Uveli su održive izvore proteina, poput uzgoja pilića i ribolova, čime su obezbedili hranu za ljude, a istovremeno zaštitili divlje vrste.

- Važno je da konzervacionisti rade u partnerstvu sa zajednicama, umesto da im diktiraju šta da rade – bilo da je reč o starosedelačkoj zajednici u Papui Novoj Gvineji ili farmeru u Engleskoj. Zaštita prirode ne mora biti igra u kojoj jedna strana gubi, već je moguće pronaći kompromise koji su korisni i za prirodni svet i za ljudsko društvo - kaže Simkins.

Uspeh ovih projekata pokazuje da su ciljane mere zaštite efikasne, ali istraživači ističu da je potrebno mnogo više političke volje i globalne akcije kako bi se ove inicijative proširile.

Ilustracija: Daisuke Kurashima / Alamy / Alamy / Profimedia

- U vremenu kada stalno slušamo priče o opadanju populacija divljih vrsta i nedovoljnoj političkoj volji za njihovu zaštitu, važno je znati da postoje i mnogi uspešni primeri i da mere zaštite zaista imaju merljiv efekat - kaže dr Silviju Petrovan sa Univerziteta u Kembridžu.

On dalje navodi da zaštita prirode funkcioniše, ako joj damo šansu.

Dr Stjuart Bučart iz organizacije BirdLife International naglašava da je sada ključno da vlade pređu sa reči na dela i brzo pojačaju napore za očuvanje ugroženih vrsta i oporavak populacija.

Koautor studije, Krejg Hilton-Tejlor, rukovodilac IUCN Crvene liste, kaže da podaci iz ovog istraživanja mogu pomoći u planiranju budućih zaštitnih strategija.

- IUCN Crvena lista ugroženih vrsta pruža ključne informacije za donošenje odluka o zaštiti na terenu, a ovaj rad dodatno usmerava akcije koje treba preduzeti - objašnjava Hilton-Tejlor.

Ešli Simkins dodaje da skoro svako ima svoj omiljeni primer uspešne priče o zaštiti od belog orla u Severnoj Americi ili crvene lunja u Velikoj Britaniji. Ona takođe kaže da moramo zajednički delovati kako bi ovakve pozitivne priče postale pravilo, a ne izuzetak.

(Telegraf Nauka / Phys.org)