Opadanje Kaspijskog jezera predstavlja opasnost za ugrožene foke, priobalne zajednice i industriju

Hitna akcija je potrebna u cilju zaštite ugroženih vrsta, ljudskog zdravlja i industrije od uticaja smanjenja Kaspijskog jezera.

Nivoi vode u Kaspijskom jezeru – najvećem zatvorenom vodenom telu na Zemlji – postaju niži, pošto zbog toplijih temperatura više vode isparava nego što dotiče. Čak i ako se globalno zagrevanje ograniči na manje od dva stepena Celzijusova, nivo Kaspijskog jezera će verovatno opasti 5-10 metara, ali ako temperature nastave da rastu – nivoi vode bi mogli da opadnu čak 21 metar do 2100. godine.

Preporučujemo

Istraživači pod vođstvom Univerziteta Lids mapirali su potencijalne rizike po biodiverzitet i infrastrukturu tog regiona.

Nalazi pokazuju da će se površina od 112.000 kvadratnih kilomatara – veća od Islanda – verovatno osušiti, čak i u optimističnom scenariju globalnog zagrevanja sa 10 metara opadanja nivoa. Pošto se mnoge od ekološki i ekonomski najznačajnijih oblasti nalaze u plitkoj vodi, to bi moglo imati značajne posledice po biodiverzitet i održivost ljudske populacije u regionu.

Kaspijsko jezero je dom ugrožene kaspijske foke i šest vrsta jesetre, kao i stotina vrsta ribe i beskičmenjaka kojih nema na drugim mestima. Opadanje nivoa vode će ostaviti kaspijske foke sa znatno smanjenim prostorom za razmnožavanje, ograničiti pristup jesetri oblastima za mrešćenje i dovesti do nestanka laguna i travnatih područja važnih za mrešćenje drugih vrsta ribe i ptice selice.

Više od 15 miliona ljudi žive pored obale Kaspijskog jezera u Azerbejdžanu, Iranu, Kazahstanu, Rusiji i Turkmenistanu. Te države se oslanjaju na vodu Kaspijskog jezera u pogledu ribolova, brodskog prevoza i trgovine, i jezero je značajno za regulisanje klime u Centralnoj Aziji.

Na severu Kaspijskog regiona, neka naselja, luke i industrijska postrojenja mogla bi biti, ukazuju nalazi, zaglavljena desetinama ili čak stotinama kilometara od novih obalskih linija. Otkriveno suvo jezersko dno verovatno će oslobađati prašinu sa industrijskim zagađivačima i solju, predstavljajući ozbiljne opasnosti po zdravlje ljudi, kao što se ranije desilo prilikom isušivanja Aralskog jezera.

Istraživači kažu da političari i konzervacionisti moraju pristupiti zaštiti biodiverziteta dinamično, umesto oslanjanja na tradicionalne zaštićene oblasti sa fiksiranim granicama, pošto bi one mogle brzo postati prevaziđene usled brze promene nivoa vode.

Izvesno opadanje nivoa Kaspijskog jezera čini se neizbežnim, čak i pored nastojanja na smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Međutim, pošto će se predviđeni efekti odigravati tokom nekoliko decenija, trebalo bi da je moguće pronaći načine da se zaštite biodiverzitet i interesi i dobrobit ljudi. Ovo može izgledati kao dug rok, ali s obzirom na ogromne političke, zakonodavne i logističke izazove – akciju treba početi što pre da bi šansa za uspeh bila najveća, kaže dr Sajmon Gudmen iz Škole za biologiju Univerziteta Lids.

Biodiverzitet

Trenutno su razmere Kaspijskog jezera otprilike 1.150x450 kilometara, sa ukupnom površinom od 387.000 kvadratnih kilometara.

Sa padom nivoa vode od 10 metara, četiri od 10 tipova ekosistema specifičnih za Kaspijsko jezero će verovatno nestati potpuno, a pokrivenost postojećih jezerskih zaštićenih zona (predviđenih za konzervaciju) smanjiće se za 94%.

Kaspijske foke rađaju svoje mladunce bele kože u periodu od sredine januara do početka marta na ledu severnog Kaspijskog jezera. Međutim, istraživanje pokazuje da bi opadanje od pet metara moglo smanjiti taj prostor za 81% – stavljajući već redukovanu populaciju pod veliki pritisak.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je 2008. godine proglasila kaspijsku foku ugroženom, i vrsta je uključena u nacionalne crvene knjige svih pet kaspijskih država kao vrsta u opasnosti od izumiranja.

Foto: ©Sarah DelBen, Central Asian Institute of Ecological Research (CAIER), Almaty, Kazakhstan

Opadanje nivoa vode će takođe učiniti nepristupačnim sve trenutne i nekadašnje kopnene lokacije na kojima se foke zadržavaju. Iako povlačenje vode može stvoriti neka nova ostrva, dalje istraživanje je potrebno da bi se procenila njihova prikladnost za foke.

Jesetre su drevna porodica velikih riba i kritično su ugrožene zbog preteranog ribolova radi njihovog mesa i kavijara (riblje ikre). Obično žive u plićim delovima jezera tokom leta i jeseni, ali se te oblasti suočavaju sa potencijalnim smanjenjem od 25-45% usled pada nivoa vode, što bi moglo onemogućiti pristup malom broju preostalih mesta za mrešćenje u rekama koje se ulivaju u jezero.

Kaspijsko jezero je takođe globalno značajno stanište za ptice koje migriraju između Evrope, Azije i Afrike. Ptice selice se oslanjaju na obalske lagune i travnate zone radi odmora, skloništa i hrane tokom migracija, ali takvim sredinama preti nestanak zbog povlačenja vode.

Biodiverzitet u Kaspijskom jezeru je već ugrožen preteranim ribolovom, dolaskom invazivnih vrsta i zagađenjem. Iako se radi na zaštiti oblasti značajnih za biodiverzitet, istraživači predviđaju da će ukupna pokrivenost postojećih kaspijskih zaštićenih oblasti nestati skoro potpuno za sve zemlje osim Kazahstana, koji bi zadržao oko 5% trenutne pokrivenosti.

„Nadamo se da će ovo istraživanje doprineti povećanju svesti o putanji i potencijalnim uticajima opadanja nivoa jezera. Mapiranje bi trebalo da pomogne političarima i konzervacionistima u planiranju i tretiranju brojnih pitanja unapred“, kaže Rebeka Kort iz Škole za Zemlju i životnu sredinu Univerziteta Lids.

Industrija i društvo

Nalazi takođe predviđaju zabrinjavajući razvoj događaja za industriju – bitne luke u svim susednim zemljama biće pogođene. Baku (Azerbejdžan), Anzali (Iran) i Aktau (Kazahstan) će doživeti povećanje udaljenosti do obale za kilometar ili više, dok bi Turkmenbaši (Turkmenistan) i Laganj (Rusija; planirana buduća lokacija) mogli doživeti povećanja udaljenosti od 16, odnosno 115 kilometara.

Volga je jedina reka koja povezuje Kaspijsko jezero sa spoljnjim morskim svetom i ova bitna trgovinska ruta bi mogla biti veoma ugrožena opadanjem nivoa od samo pet metara.

Naftna polja Kašagan (Kazahstan) i Filanovski (Rusija) na severu Kaspijskog jezera predstavljaju dva od najvažnijih mesta za proizvodnju ugljovodonika u regionu. Proizvodnja se trenutno obavlja u postrojenjima na jezeru, sa brodskom logistikom, ali će biti opkoljena kopnom ako nivoi Kaspijskog jezera opadnu 5-15 metara.

Obalske zajednice na severu će verovatno biti ozbiljno pogođene pošto će prihod od ribolova nestajati, a teški klimatski uslovi će otežavati druge ekonomske aktivnosti poput poljoprivrede, potencijalno ugrožavajući socijalnu stabilnost.

Neki gradovi oko Kaspijskog jezera koriste desalinizaciju (uklanjanje soli i minerala iz slane vode) za snabdevanje svežom vodom, a opadanje nivoa vode već utiče na operacije desalinizacije u gradu Aktau u Kazahstanu.

Gubitak vode iz Kaspijskog jezera mogao bi uticati i na regionalnu klimu, dovodeći do smanjivanja kišnih padavina i suvljih uslova šitom centralne Azije sa posrednim uticajima na poljoprivredu.

Energetski resursi Kaspijskog jezera čine ga geopolitički važnim, tako da društvena, ekonomska i ekološka nestabilnost usled klimatskih promena može imati globalne posledice.

Preporuke

Mora se uspostaviti ravnoteža između zaštite biodiverziteta i prosperiteta i blagostanja ljudi. Istraživači u tom cilju preporučuju:

-investiranje radi unapređenja regionalnog kapaciteta za nadzor biodiverziteta, planiranje konzervacije i održiv razvoj;

-podržavanje priobalnih zajednica u privrednoj diverzifikaciji i razvoju otporne infrastrukture;

-zakonodavstvo koje omogućava uspostavljanje zaštićenih oblasti sa fleksibilnim granicama;

-preventivno planiranje radi izbegavanja konflikta između zaštite biodiverziteta i adaptacije infrastrukture;

-praćenje ekosistema koji se brzo manjaju i premeštanje vrsta i obnavljanje ekosistema gde je potrebno;

-smanjenje emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte na globalnom nivou.

Istraživači naglašavaju da je neophodna hitna akcija, sa koordinisanim regionalnim planiranjem i globalnom saradnjom, radi ublažavanja predviđenih uticaja.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)