Katastrofalna lančana reakcija promenila je evolutivni put Zemlje zauvek

Foto: Shutterstock/m.elyoussoufi

Naučnici su otkrili jednu od najznačajnijih ekoloških katastrofa u istoriji Zemlje, događaj koji je drastično promenio njen evolutivni tok. Pre više od 100 miliona godina, serija intenzivnih ekoloških događaja izazvala je masovna izumiranja morskih vrsta, a sada je studija, predvođena timom sa Univerziteta u Sautemptonu, otkrila nove detalje o tome kako su geološke sile dovele do ove devastacije, piše SciTech Daily.

Njihova otkrića, objavljena u prestižnom časopisu Nature Geoscience, osvetlila su složenu interakciju između okeana i kontinenata, što je rezultiralo događajima poznatim kao okeanski anoksični događaji (OAE), kada su morski ekosistemi doživeli masovna izumiranja zbog ozbiljnog nedostatka kiseonika.

Preporučujemo

Ovi okeanski anoksični događaji, koji su se dešavali između 185 i 85 miliona godina unazad, pokrenuli su dramatične promene u morskim ekosistemima. Ove krize su bile toliko značajne da ih je vodeći autor studije, profesor geonauka na Univerzitetu u Sautemptonu, Tom Gernon, opisao kao "pritisak na dugme za resetovanje ekosistema planete." Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa akademicima sa univerziteta u Lidsu, Bristolu, Adelaidu, Utrehtu, Vaterlouu i Jejlu.

Tim je istraživao uticaj tektonskih sila na hemiju okeana tokom mezozojske ere, koja obuhvata period jure i krede. Tokom ovog vremena, Zemlja je bila svedok raspada superkontinenta Gondvane, što je dovelo do intenzivne vulkanske aktivnosti širom sveta. Kako su se tektonske ploče pomerale i stvarale novo morsko dno, velike količine fosfora, nutrijenta esencijalnog za život, oslobađale su se iz vulkanskih stena u okeane.

- Mezozojska era je svedočila raspadu Gondvane, što je izazvalo globalne tektonske i klimatske promene. Naše istraživanje je pokazalo da su se multiple epizode hemijskog trošenja dogodile na morskom dnu i kontinentima, što je izazvalo naizmenične poremećaje u okeanima. rekao je prof. Gernon .” On je ovaj proces uporedio sa „geološkim tandemom,” gde su vremenski usklađeni impulsi trošenja pokrenuli niz dramatičnih ekoloških promena.

Jedan od ključnih nalaza studije jeste da su ovi geološki događaji izazvali nagli porast fosfora u okeanima, što je delovalo kao prirodno đubrivo, podstičući rast morskih organizama. Međutim, ovaj porast biološke aktivnosti imao je katastrofalne posledice. Ogromne količine organske materije tonule su na dno okeana, gde su trošile velike količine kiseonika, što je dovelo do stvaranja tzv. "mrtvih zona" bez kiseonika, gde je većina morskih vrsta izumrla.

Foto: YAY Media AS / Alamy / Alamy / Profimedia

- Ovaj proces je na kraju izazvao da velike površine okeana postanu anoksične, stvarajući 'mrtve zone' gde je većina morskog života nestala. Anoksični događaji su trajali oko jedan do dva miliona godina i imali su dubok uticaj na morske ekosisteme, čije posledice osećamo i danas - rekao je koautor studije, profesor Benjamin Mills sa Univerziteta u Lidsu

Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog istraživanja je da stene bogate organskom materijom, koje su se akumulirale tokom ovih anoksičnih događaja, predstavljaju najveći izvor komercijalnih rezervi nafte i gasa na svetu. Dakle, ovi geološki događaji nisu samo promenili tok evolucije, već su postavili temelje za današnje energetske resurse.

Studija takođe donosi važne uvide u to kako današnje ljudske aktivnosti utiču na morske ekosisteme. Zbog ljudskog uticaja, prosečan nivo kiseonika u okeanima je smanjen za oko dva procenta, što je dovelo do širenja anoksičnih zona.

- Proučavanje ovih geoloških događaja nam pruža dragocene uvide koji nam mogu pomoći da razumemo kako će Zemlja reagovati na buduće klimatske i ekološke stresove - rekao je profesor Gernon. Ova otkrića otkrivaju snažnu povezanost između unutrašnjosti Zemlje i njene površine, ukazujući na to kako tektonske i klimatske promene mogu imati dalekosežne posledice na biosferu.

- Neverovatno je kako lanac događaja unutar Zemlje može imati razorne posledice na njenoj površini. Kidanje kontinenata može imati duboke posledice za tok evolucije - dodao je Gernon.

Ova studija ne samo da objašnjava kako su geološki procesi pre više miliona godina oblikovali našu planetu, već takođe pruža važne lekcije za razumevanje savremenih klimatskih izazova, naglašavajući kako prošlost može osvetliti put za budućnost.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)