Istraživači računaju energetske troškove za promenu boje kod crvenih oktopoda

Biolozi sa Univerziteta Vala Vala u američkoj saveznoj državi Vašington razvili su način računanja energetskih troškova kod izvesnih vrsta životinja sa sposobnošću da menjanju boju. Merili su potrošnju kiseonika više oktopoda tokom menjanja boje.

Poznato je da mnoga stvorenja menjaju boju, kako zbog kamuflaže, tako i zbog komunikacije, regulisanja telesne temperature ili zaštite od sunca. Promena boje se takođe može desiti brzo, kao kod kameleona, arborealnih žaba ili oktopoda, ili sporo – kao kod planinskih zečeva ili mnogih tipova ptica.

Istraživači su u novoj studiji ispitivali da li životinje koje brzo menjaju boju plaćaju neku metaboličku cenu zbog toga. Uhvatili su nekoliko crvenih oktopoda i testirali koliko energije troše kad menjaju boju.

Preporučujemo

Testirano je 17 oktopoda – pre, tokom i nakon promene boje. Metabolički testovi su urađeni putem uzimanja uzoraka kože i postavljanja ispod treperećeg plavog svetla, što je otkrilo hromatofore oktopoda – ćelije sa pigmentom. Promena boje uključuje širenje i skupljanje takvih ćelija.

Respirometar je takođe prilagođen za merenje količine kiseonika koju ćelije troše dok se šire i skupljaju.

Ove dve mere su omogućile istraživačima da procene potrošnju energije tokom promene boje. Otkrili su da prosečan oktopod troši 219 mikromola kiseonika na sat kad potpuno menja boju. Primećuju da tako visok nivo pokazuje da oktopod za promenu boje troši istu količinu energije kao za sve ostale telesne funkcije u neaktivnom stanju.

Istraživači sugerišu da visoka energetska cena promene boje možda objašnjava zašto oktopodi tako mnogo vremena provode skrivajući se u svojim brlozima – to im omogućava da uhvate plen koji prolazi, a da izbegnu skupu promenu boje.

(Telegraf Nauka/Phys.org)