Zašto lišće menja boju na jesen?

Danas počinje jesen / Foto: Pixabay/Valiphotos

Svake jeseni, takozvani posmatrači lišća putuju na mesta kao što su Kolorado, Vermont i Masačusets da bi gledali šareno jesenje lišće. Zelene šume dobijaju nijanse crvene, žute i narandžaste dok se sezone menjaju, i često možete odrediti najbolje vreme za najbolji pogled, piše Live Science.

Međutim, zašto biljke prolaze kroz tu radikalnu promenu i kako znaju kad da počnu?

Preporučujemo

U šumama umerenog i severnog pojasa, drveće i žbunje koji odbacuju svoje lišće nazivaju se listopadne biljke. S druge strane spektra su biljke koje ne odbacuju svoje lišće – četinari ili zimzelene biljke. Oba tipa biljaka proizvode manje energije tokom zime, ali četinari imaju adaptacije, poput voštane obloge radi što manjeg gubitka vode, koje im omogućavaju da zadrže svoje iglice tokom cele godine.

Sve vrste drveća dobijaju signale od svoje životne sredine, baš kao i mi, koji im govore kad je vreme da počnu da se pripremaju za zimu. Početkom jeseni vremenske prilike počinju da se menjaju: postaje hladnije – sa oštrijim, ali ne ledenim noćima – i trajanje obdanice je kraće. Sveukupno ima manje sunca koje biljke mogu da sakupe pomoću hlorofila u listovima, tako da listopadno drveće prestaje da ulaže u njihovo održanje.

Drvo je kao fabrika i voli da bude efikasno. Ono proizvodi kiseonik za nas i energiju za sebe, a kad nema sunca zatvara radnju tokom sezone. Do trenutka kad naiđu prvi mrazevi, drveće je uveliko na putu do počinka.

Iako je hlorofil najuobičajeniji pigment koji biljke koriste za skupljanje svetlosti – zeleno lišće izgleda tako jer hlorofil apsorbuje crvenu i plavu svetlost, a reflektuje zelenu – biljke često imaju i razne sekundarne pigmente. Kad hlorofil u listovima počne da iščezava, ti pigmenti u podlozi postaju vidljivi.

Crvene i ljubičaste nijanse proizilaze iz sekundarnih pigmenata zvanih antocijani, dok karotenoidi i ksantofili daju narandžaste i žute.

I dok ovi pigmenti čine drveće lepim, oni takođe imaju važnu svrhu. Drvo je autotrof – ono pravi sopstvenu hranu putem fotosinteze, i listovi se često nazivaju „fabrikama hrane“ za drvo. Posedovanje niza pigmenata koji mogu da ciljaju različite talasne dužine svetlosti omogućava biljkama da sakupe više energije tokom fotosinteze. Može biti skupo da se ulaže u toliko mnogo pigmenata, tako da ovu strategiju ne slede sve vrste drveća. Međutim, one koje slede često imaju relativno brz rast.

Iako je veliki deo jesenjih boja posledica okruženja, vreme promene boje barem delimično zavisi od genetike. Istraživači su u jednom eksperimentu otkrili da su desetine hiljada gena izražene drugačije tokom perioda promene boje. Neke vrste, kao što je Oxydendrum arboreum, počinju da menjaju boju već krajem leta, dok hrastovi često gube svoje lišće dugo nakon što je drugo drveće već golo.

Naučnici su takođe primetili da pripadnici iste vrste koji žive na sličnoj geografskoj širini menjaju boje u isto vreme bez obzira na nadmorsku visinu, iako se obično očekuje da se drveće na većim, hladnijim visinama prvo promeni zbog nižih temperatura.

Međutim, dok zima nastupa, listopadne biljke na kraju odbace svoje lišće, ostavljajući male okrugle ožiljke na mestu gde je list bio zakačen za drvo. Čak i u svom razgolićenom stanju drveće obavlja važne funkcije u ekosistemu. Blokira vetar i nastavlja da obezbeđuje stanište za ptice, a opalo lišće obezbeđuje hranljive materije dok se raspada u zemljište. Godišnje opadanje lišća pomaže u izgradnji zemljišta proizvodnjom malča, prekrivajući zemljište preko korenja tokom zime radi očuvanja toplote.

(Telegraf Nauka/Live Science)