Zone drveća obnavljaju prirodu na plantažama uljanih palmi
Istraživači pod vođstvom Univerziteta u Getingenu proučavaju oporavak domaćih vrsta na Sumatri.
Tropske šume jugoistočne Azije poznate su po svom biodiverzitetu, ali se suočavaju sa značajnim pretnjama zbog ekspazije planataža uljanih palmi. Dok globalna potražnja za palminim uljem raste, hitno su potrebne efikasne staretigije obnove u tim predelima.
Preporučujemo
U ovom gradu danas pada mrak: Sunce će ponovo izaći tek 22. januara
Mapiranje 100 miliona godina eksplozije signala u boji kod životinja
Dugotrajni eksperiment pod vođstvom nemačkog Univerziteta u Getingenu, uključujući Univerzitet IPB u Bogoru i Univerzitet u Džambiju u Indoneziji, ispituje kako ekološka restauracija doprinosi obnovi biodiverziteta na plantažama uljanih palmi.
Nalazi pokazuju da uspostavljanje zona drveća u velikim monokulturama uljanih palmi može da pospeši oporavak diverziteta drveća domaćeg porekla putem prirodne regeneracije.
Međunarodni tim je uspostavio 52 zone zasađenog drveća različitih veličina i diverziteta na konvencionalnim industrijskim plantažama uljanih palmi na Sumatri u Indoneziji. Ova inovativna eksperimentalna postavka je dala vredne uvide u način kako inicijalne restauracione odluke utiču na biodiverzitet terena sa dominacijom uljanih palmi.
Na primer, standarno upravljanje plantažom obično uključuje obuzdavanje rasta nižih biljaka pomoću velikih količina herbicida i đubriva. Međutim, razne domaće vrste su uspešno kolonizovale zone drveća, uključujući drveće endemično za Sundski region.
U roku od samo šest godina, mnoga od tih drveća su već počela da donose plodove, a neka su prevazišla 15 metara visine. Zanimljivo, strane vrste su predstavljale samo 10% prirodne regeneracije u restauriranim oblastima.
Studija ističe da zone drveća ubrzavaju prirodnu regeneraciju domaćih vrsta, putem uspostavljanja vrsta iz semenja koje su doneli, na primer, vetar ili ptice. Ovaj proces unapređuje funkcionalni i evolucioni diverzitet – oba bitna za izgradnju otpornih ekosistema sposobnih da izdrže klimatske promene.
„Važan nalaz za upravljanje plantažama je da su veće zone drveća, naročito ona sa više od 400m2, bitna za endemične i šumske vrste drveća koje imaju teškoće da pronađu pogodne životne sredine u okviru konvencionalnih plantaža uljanih palmi“, kaže Gustavo Paterno sa Univerziteta u Getingenu i dodaje da povećanje oblasti restauracije dovodi do iznenađujuće velikog porasta diverziteta.
Istraživanje je pokazalo da započinjanje sa većim diverzitetom zasađenog drveća sa poreklom iz tog regiona u svakoj zoni može dovesti do veće raznovrsnosti ekoloških strategija biljne kolonizacije zona drveća. Drugačije rečeno, sa što više vrsta drveća počnete, obnovljeni ekosistem će tokom vremena postajati više funkcionalno raznovrsniji.
„Naša studija pokazuje potencijal koji zone drveća imaju da transformišu poljoprivrednu zemlju slabog biodiverziteta u ekosisteme bogate biodiverzitetom i domaćim biljkama“, kažu istraživači.
Međutim, uprkos ohrabrujućim rezultatima, nivoi biodiverziteta u restauriranim oblastima su ipak mnogo niži nego u netaknutim šumama, što naglašava urgentnost zaštite preostalih šumskih oblasti sa nezamenljivom konzervacionom vrednošću.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)