„Glečer sudnjeg dana“ topi se prebrzo: Da li nas geoinženjering može spasti?
Ako Tvejtsov glečer nestane, nivo mora skočiće za više od 3 metra
Tvejtsov glečer ili, kako ga zovu, „glečer sudnjeg dana“ topi se brže nego što se mislilo. Zbog toga deo naučnika misli da je neophodno da se okrenemo geoinženjeringu i veštački zaustavimo ili bar usporimo topljenje leda koje bi moglo da podigne nivo mora za najmanje 3 metra, što bi dovelo do potapanja mnogih primorskih gradova širom sveta.
Jedna studija u maju navela je da je topljenje Tvejtsovog glečera ubrzano, dok je druga iz avgusta naglasila „da glečer sudnjeg dana“ ipak nije tako osetljiv, navedeno je na sajtu Klimatske škole Univerziteta Kolumbija State of Planet.
Preporučujemo
2024. biće najtoplija godina u istoriji
Zagrevanje u Srbiji brže od globalnog, upozorila državna sekretarka Sandra Dokić
Tvejtsov glečer, navodi se, jedan je u liniji glečera koji se nalaze na ivici „ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika“, ogromne količine leda koja se nalazi na delu kopna, ali ispod nivoa mora. Jedino što sprečava okeansku vodu da ispuni taj prostor i istopi led su glečeri. To je razlog što je ovaj nazvan „glečerom sudnjeg dana“ – u slučaju da se on istopi, okeanska voda bi prodrla i istopila led, što bi dovelo do skoka nivoa mora za više od 3 metra.
Tvejtsov glečer se već povlači zbog klimatskih procena i gubi 50 milijardi tona leda godišnje, navodi se u saopštenju.
Neki naučnici smatraju da bi trebalo da iskoristimo tehnologiju kako bismo sprečili katastrofu. Tako je grupa Inicijativa za inženjering klimatskih sistema u julu predložila ljudski odgovor na topljenje glečera.
- Potrebno nam je od 15 do 30 godina da shvatimo dovoljno o nekom procesu glečerskog inženjeringa da možemo da ga preporučimo ili odbacimo – rekao je za UChicago News Džon Mur, profesor Arktičkog centra na Univerzitetu u Laplandu.
Neka rešenja, poput džinovskih podvodnih zavesa, smatraju se radikalnim.
- Glečerski inženjering poput ovog mogao bi da bude ekstremno koristan ako se pravilno implementira. Za neka mesta, poput ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika, to je možda jedini način da nešto uradimo – rekao je Žerno Vagnerr, klimatski ekonomija sa Klimatske škole Univerziteta Kolumbija.
Međutim, mnogi se protive ovakvim idejama jer skreću pažnju sa onoga što moramo hitno uraditi da se takve promene ne dogode, a to je smanjenje emisije štetnih gasova.
(Telegraf Nauka/State of Planet)