Glečer sudnjeg dana može da dovede do KATASTROFE: Naučnici razvili metod procene njegovih pukotina

Tvejtsov glečer ili, popularnije, Glečer sudnjeg dana najširi je na svetu, a njegov kolaps doveo bi do katastrofe i skoka mora od 3,3 metra, tvrde naučnici posvećeni proučavanju Antarktika. Da bi bolje predvideli koje frakture u ledu mogu da dovedu do tog kolapsa, istraživači sa Državnog univerziteta Pensilvanije razvili su novi metod procene pukotina koje destabilizuju ledeni pokrivač i ubrzavaju njegov nestanak.

Tehniku su predstavili u studiji objavljenoj u Journal of Geophysical Research: Earth Surface, saopštio je Državni univerzitet Pensilvanije.

Preporučujemo

Koristeći satelitske podatke američke agencije NASA, istraživači su se fokusirali na merenje vertikalnih pukotina u antarktičkom ledenom pokrivaču — koji se svake godine smanji za oko 136 milijardi tona, ali je i dalje najveći na Zemlji. Grupa je posebno procenjivala pukotine u ledu na Tvejtsovom glečeru, takozvanom Glečeru sudnjeg dana na Zapadnom Antarktiku, kako bi razvili svoju metodu, koja bi mogla pomoći da se otkrije strukturni integritet ledničkih platoa i da li će – i kada – popustiti, rekli su istraživači.

- Malo znamo o pukotinama, a njihovo ponašanje je mnogo složenije nego što konvencionalni modeli sugerišu. Konvencionalni modeli se u velikoj meri oslanjaju na pojednostavljene modele i oskudna terenska posmatranja do kojih je teško doći - rekla je Šuđi Vang, docentkinja geografije, saradnica na Institutu za zemaljske i ekološke sisteme na Državnom univerzitetu Pensilvanije i koautorka rada.

Modeliranje povlačenja ledenog pokrivača je složeno, posebno zbog ograničenih podataka o pucanju leda. Ovaj izazov je izražen na ledničkom platou Tvejts, produžetku glečera Tvejts koji je poznat po brzim promenama, ispucaloj površini i brzom kretanju leda. Rekli su da plato Tvejts vide kao bedem protiv dalje dezintegracije glečera.

Ričard Ali, univerzitetski profesor geonauka Državnom univerzitetu Pensilvanije i koautor rada, uporedio je ledničke platoe sa potpornim lukovima, arhitektonskim elementom koji podupire spoljne zidove zgrada.

- Videli smo kako se lednički platoi odvajaju, ali nikada nismo videli da neki ponovo naraste. Ovo novo istraživanje ukazuje na to da možemo bolje predvideti tačku na kojoj će se oni odlomiti. Pomaže u uspostavljanju signala za rano upozorenje – rekao je Ali.

Da bi utvrdio više detalja o dubini i aktivnosti pukotina, istraživački tim je analizirao podatke koje je prikupio Satelit za merenje visine leda, oblaka i kopna-2 (ICESat-2) od 2018. do 2024. godine. Satelit meri glečere, visinu okeana, krošnje drveća i druge prirodne karakteristike. Istraživači su razvili radni proces za obradu i analizu satelitskih podataka kako bi merili pukotine tokom vremena. Ovaj dvostepeni pristup generiše profile visine površine visoke rezolucije i vizuelne poprečne preseke pukotina. Nadovezujući se na raniji algoritam koji je Vang razvila za otkrivanje pojedinačnih pukotina, nova metoda otkriva niz tipova i karakteristika pukotina usred promenljivih pejzaža.

- Verujemo da će, ako Tvejtsov glečer postane veoma nestabilan, to imati katastrofalne posledice. To je važno područje koje treba proučavati, kako bismo mogli reći šta će se sledeće promeniti – rekla je Vangova.

(Telegraf Nauka/ Penn State)