Larve mravljeg lava se mogu „praviti mrtve“ duže od sat vremena

Ovi insekti ispoljavaju nepredvidljivo ponašanje nakon što leže nepokretno da bi prevarile predatore.

Ponekad, kad neka životinja dođe u kontakt sa predatorom, njeno poslednje sredstvo da preživi je da lagne potpuno nepokretno, odnosno da se „pravi mrtva“.

Međutim, šta se dešava posle? Izgleda da su postupci koje neke životinje preduzimaju nakon što su simulirale da su mrtve vrlo individualizovani i nasumični, piše Popular Science.

Preporučujemo

Istraživači su otkrili da je praktično nemoguće predvideti koliko dugo će se insekat praviti mrtav ili šta će uraditi kad smatra da je opasnost prošla, i da mogu reagovati primereno situaciji.

Neke životinje leže potpuno nepokretno da bi predator pomislio da je u pitanju leš koji se raspada i koji je opasno pojesti. Neke zmije će čak lučiti krv i fekalije da bi izgledalo kao da su u stanju još većeg raspadanja i da nisu nimalo ukusne.

Oposumi su verovatno najpoznatije životinje po primeni ove taktike, ali je ona primećena i kod ajkula koje se prevrnu na leđa kad im priđe predator, kod kokošaka itd.

Nova studija je posmatrala larve mravljeg lava (Euroleon nostras) – grupe sa više od 2.000 vrsta malih insekata poznatih po rovarenju zemlje i jedenju mrava. Ove bube često radi bezbednosti utonu u materijal u kojem žive.

Tačna merenja malih buba mogu biti pravi izazov pošto mogu da se kreću po posudi za merenje. Međutim, larve mravljeg lava su ostale potpuno mirne duže nego što je dovoljno da budu izmerene.

Tako su istraživači posmatrali kako mravlji lavovi reaguju na pretpostavljenog predatora. Pratili su kretanja insekata na različitim podlogama ili slojevima peska, zemljišta ili drugog materijala u kom žive.

Otkriveno je da akcije mravljeg lava nakon što je simulirao smrt zavise od dostupnih putanja za beg, uključujući dublje kopanje ili zakopavanje u gornji sloj. Ponašanje prilikom „buđenja“ ili bekstva bilo je vrlo individualizovano i nepredvidljivo, a jedan mravlji lav je ostao potpuno nepokretan duže od sat vremena.

„Dužina mirovanja mravljih lavova je potpuno nepredvidljiva za bilo koju od individua“, kaže evolucioni biolog Najdžel Frenks sa Bristolskog univerziteta. „Kao kod radioaktivnih atoma, nepredvidljiva je individualna promena stanja, ali je obazac populacije sasvim predvidljiv“.

Simulacija smrti (tanatoza) smatra se adaptivnom akcijom. S obzirom na nepredvidljivost, predator ne zna koliko da čeka dok se potencijalni plen ponovo ne pomeri i postane prepoznatljiviji. Izgleda da su mravlji lavovi prilagodili sposobnost da čekaju dok ne osete da je bezbedno da se kreću.

Međutim, takođe je moguće da predator koji nosi mravljeg lava može da ga ispusti na tvrđu površinu kao što je beton u koju ne može baš lako da se ukopa. Dalje istraživanje je potrebno radi testiranja ovih scenarija.

„Naša studija je možda prva koja utvrđuje šta životinje rade nakon što su se pravile mrtve i pokazujemo da ono što rade zavisi od konteksta. U pitanju je kompromis“, kaže Frenks.

(Telegraf Nauka/Popular Science)