Zemlja je možda imala slatku vodu i kontinente ubrzo nakon formiranja

Prvi kontinenti na Zemlji su možda izašli iz primordijalnih okeana mnogo ranije nego što smo mislili, samo 600 miliona godina nakon formiranja planete.

Istraživači su otkrili da prastari cirkoni iz Zapadne Australije sadrže tragove slatke vode, što ukazuje da su područja kopna morala postojati pošto slatka voda može nastati samo ako postoji kopno na kome će se sakupljati nakon precipitacije. Nalazi su predstavljeni u aprilu 2024. na konferenciji Evropske geonaučne unije, piše Live Science.

Sastav rane Zemlje dugo zbunjuje naučnike. Kad se naša planeta formirala pre 4,6 milijardi godina – bila je to turbulentna lopta magme. O eonu koji je usledio – zvanom Hadajk (pre 4,6-4 milijarde godina) – malo se zna. Dok znamo da se magma stvrdnula i formirala koru, ne znamo tačno šta se desilo posle toga.

Preporučujemo

Neki naučnici kažu da je Zemlja mogla biti uglavnom pokrivena vodom pre već 4,4 milijarde godina – u skladu sa najstarijim pronađenim cirkonima. Međutim, nije jasno kako je voda stigla. Mogla je biti deo originalnog sastava planete ili rezultat udara asteroida koji su nosili vodu.

Slatka voda je mogla biti prisutna samo ako je hidrološki ciklus – isparavanje i padavine – već počeo pre tog trenutka u životu Zemlje, a voda bez minerala prisutnih u slanoj vodi mogla se sakupljati na izdignutim delovima kontinentalne kore.

Kišnica sadrži lakše izotope, verzije kiseonika, pošto su teži izotopi otporniji na isparavanje. Slana voda sadrži teže izotope kiseonika, koji teže isparavaju.

Naučnici su otkrili da cirkoni izvađeni iz stena u Zapadnoj Australiji sadrže veće nivoe laganih izotopa kiseonika nego cirkoni formirani u prisustvu morske vode, što pokazuje da su se formirali dok je magma izlazila na površinu i reagovala sa slatkom vodom.

Starost tih kristala su odredili mereći proporcije različitih izotopa uranijuma u uzorcima. Od 1.400 analiziranih cirkona, nekoliko je bilo iz vremena pre 3,4 milijarde godina i još nekoliko iz vremena pre četiri milijarde godina. Većina je bila mnogo mlađa, sa najmlađim kristalima od pre 1,85 milijardi godina.

Cirkoni su izuzetno izdržljivi. Stoga ostaju u stenama koje su mnogo mlađe od njih i mladi i stari cirkoni se izmešaju. Stena u kojoj su pronađeni cirkoni u Zapadnoj Australiji stara je tri milijarde godina.

Zbog svoje izdržljivosti, cirkoni su veoma korisni za saznanje kad su tačno kontinentalne ploče formirane od Zemljine kore počele da izbijaju na površinu globalnog okeana.

Najstarija pronađena stena je iz vremena pre 4,03 milijarde godina. Međutim, pošto su najraniji cirkoni stariji stotinama miliona godina od toga – daju retke uvide u ranu istoriju planete.

Ako su istraživači u pravu, usamljene zone kopna su možda izbijale iz primordijalnih talasa ranije nego što smo mislili.

(Telegraf Nauka/Live Science)