Efekat staklene bašte ugrožava polarne medvede

Nalazi studije bi mogli pomoći da se zatvori rupa u zakonu koja omogućava federalnoj vladi da zanemari uticaje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na ugrožene vrste.

Godine 2008, polarni medvedi su predstavljeni kao prva životinja koju su Sjedinjene Države stavile na listu ugroženih vrsta zbog klimatskih promena, tačnije zbog nestanka arktičkog morskog leda, piše Popular Science.

Međutim, iste godine je Ministartvo unutrašnjih poslova usvojilo nova pravila koja sprečavaju federalne agencije da uzimaju u obzir uticaje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte na polarne medvede, uprkos tome što su te emisije glavni uzrok klimatske pretnje po glavne arktičke predatore. Svaka nova tona emisija vodi ka dodatnom topljenju morskog leda na kojem ti medvedi žive.

Preporučujemo

Politika je zahtevala da se uticaji predviđenih emisija na polarne medvede usled novih projekata, poput cevovoda ili bušotina, razdvoje od efekata prošlih kumulativnih emisija.

Međutim, naučnici u novoj studiji pokazuju kako emisije zbog novih projekata na federalnom zemljištu rezultiraju većim brojem dana tokom kojih polarni medvedi ne mogu da se hrane zbog opadanja morskog leda.

Studija utvrđuje direktnu vezu između antropogenih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i stope preživljavanja mladunaca koristeći metodologiju koja može da „raščlani uticaj emisija po izvoru“, kaže Stiven Amstrap, vanredni profesor biologije na Univerzitetu Vajoming.

Na primer, u novoj studiji se primećuje da će stotine elektrana u SAD zajedno emitovati više od 60 gigatona ugljen-dioksida tokom svog 30-godišnjeg životnog veka. Računajući količinu zagrevanja koju će to izazvati i količinu arktičkog morskog leda koju će toplota otopiti, naučnici procenjuju da će te emisije smanjiti broj novih mladunaca polarnih medveda u populaciji u južnom Boforovom moru za oko četiri procenta.

Pomoću te formule, oni mogu da izmere kako će emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte usled nekog novog projekta uticati na populacije polarnih medveda, što je računica koja nije bila toliko jasna kad su polarni medvedi stavljeni na listu ranjivih.

Nauka podržava sudske tužbe

Nauka podržava kauzalnu vezu emisija iz određnih izvora sa uticajima klimatskih promena na određenim mestima. Ovakve studije nesumnjivo jačaju argumentaciju. Specifični uticaji emisija ugljen-dioksida su „naročito evidentni“ kad je u pitanju nestanak morskog leda i uticaj na polarne medvede.

Klimatski modeli i metodi detekcije i atribucije mogu se upotrebiti za kvantifikovanje relativnih doprinosa određenih izvora emisije uticajima klimatskih promena. U nekim slučajevima je čak moguće izolovati efekte po toni emisija, kao što je jedna studija iz 2016. pokazala da svaka dodatna metrička tona ugljen-dioksida uzrokuje postojan gubitak od oko tri kvadratna metra septembarskog morskog leda na Arktiku.

Kasi Zigel, direktorka Instituta za klimatsko pravo pri Centru za biološki diverzitet kaže da neuspeh Službe za ribe i divlje životinje, koja sprovodi Zakon o ugroženim vrstama, da ispravno analizira uticaje emisija gasova koji izazivaju efakat staklene bašte na polarne medvede i druge vrste sa liste predstavlja „oblik negiranja klimatskih promena. To je protiv nauke i krši zakon“.

Godine 2021, naučnici i profesori prava podneli su peticiju Bajdenovoj administraciji da ukine sva pravila koja sprečavaju službe da uzmu u obzir uticaje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, pošto vlada ostaje vezanih očiju u pokušaju da zaštiti ugrožene vrste.

„Gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte su kao živa, pesticidi ili bilo šta drugo što se taloži u zemljištu, vodi ili vazduhu i ugrožava živi svet. Prosto je besmisleno ne uzimati ih u obzir“, rekla je Šej Vulf iz Centra za biološki diverzitet.

Globalno zagrevanje povećava rizik od masovne ekstinkcije

Trenutno je 1.497 životinja na američkoj listi ugroženih vrsta i najnaprednija nauka pokazuje da se skoro svaka od njih suočava sa pretnjama u vezi sa klimatskim promenama, kao i milion drugih vrsta na planeti.

Broj, distribucija i gustina vrsta – biodiverzitet – brzo opadaju u događanju masovne ekstinkcije koje bi mogla dostići dramatične razmere izumiranja zabeležene u fosilnim svedočanstvima i pripisane globalnim sistemskim promenama poput ledenih doba, meteorskih udara ili intenzivnih, masivnih i postojanih vulkanskih erupcija.

Sadašnji talas propadanja i izumiranja vrsta mogao bi imati snažne uticaje na ljudska društva. Prehrambena sigurnost biće ugrožena ako polinatori, ptice koje raznose semenje ili ribe značajne za ishranu nestanu. Oko četiri milijarde ljudi se oslanja prvenstveno na prirodne lekove u zdravstvenoj nezi, a oko 70% lekova za tretman raka su prirodni ili sintetički proizvodi na prirodnoj bazi.

Ako globalno zagrevanje izmeni reproduktivne cikluse fundamentalnih organizama kao što su plankton, bakterije i gljivice, to bi imalo ogroman efekat na količinu ugljen-dioksida koju okeani, polja i šume uklanjaju iz atmosfere, potencijalno ubrzavajući zagrevanje.

Neke grupe životinja su naročito teško pogođene, sa 40% vodozemaca i otprilike trećinom korala i morskih sisara suočenih sa potencijalnom ekstinkcijom, kako kaže izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2019. o globalnom biodiverzitetu i priznaje da je „priroda bitna za ljudsko postojanje i dobar kvalitet života“.

„Većina doprinosa prirode nije potpuno zamenljiva, a neki su nezamenljivi“, dodaje se u izveštaju. Kao poziv na globalnu akciju, izveštaj zaključuje da se stanje prirode pogoršava širom sveta.

Naučna upozorenja su brojna. Jedna studija iz 2022. pokazala je da bi trenutni nivo zagrevanja okeana mogao izazvati najveću ekstinkciju morskog života u periodu od 250 miliona godina.

Globalno zagrevanje je opšta pretnja za skoro sve vrste. Ako biodiverzitet doživi kolaps, neki od najboljih prirodnih mehanizama planete za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere i usporavanje zagrevanja atmosfere će otkazati.

Istraživanje pokazuje da su ljudske aktivnosti odgovorne za propadanje životne sredine polarnih medveda i većinu oštećenja ostale životno značajne mreže ekosistema i vrsta, i te aktivnosti se često uzajamno intenziviraju.

Uticaji na zemljište poput urbanog razvoja i industrijalizovane poljopriverde uklanjaju vegetaciju koja hvata ugljen-dioksid i uništavaju životnu sredinu. Emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte čine delove okeana previše toplim za mnoge ribe i tope sneg koji je životno značajan za žderavce visoko u Stenovitim planinama zapadnih SAD.

Kad nismo sigurni, svaka vrsta nesigurnosti trebalo bi da ide u prilog zaštite vrsta i da učinimo sve što možemo u cilju ograničavanja neklimatskih faktora stresa kako bismo im dali šansu da opstanu, smatraju naučnici.

Za polarne medvede, kao i za žderavce, to znači zaštitu delova njihove životne sredine koja bi mogla postojati narednih 50 ili 100 godina, iako je ishod posle toga beizvestan. To prvenstveno znači smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, odmah i brzo.

Fokusiranje na direktnu vezu između emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i životne sredine polarnih medveda čini studiju relevantnom i daje jasnu sliku uticaja koje ima povlačenje morskog leda.

„Svake dodatne 23 gigatone CO₂ koje emitujemo kao svet uzrokuju dodatni dan gladovanja polarnih medveda“, kaže Sesilija Bic sa Vašingtonskog univerziteta. „Trenutno emitujemo oko 50 gigatona godišnje kao planeta“.

„Polarni medvedi zavise od donjih granica“, kaže Amstrap. „Ako gladuju više od određenog broja dana, jednostavno ne mogu da prežive“.

Nalazi studije ponovo pokazuju koliko tesno su povezane klimatska kriza i kriza biodiverziteta, dodaje Kasi Zigel. „Ne mogu se razdvojiti. U pitanju je opstanak celokupnog života na Zemlji, uključujući naš“.

(Telegraf Nauka/Popular Science)