Mogu da kontrolišu domaćine, a fale im geni koje imaju sve druge životinje! Enigma parazita šokirala naučnike

Strunaši ili nematomorfe su neobični paraziti, ali je najčudnije to što im nedostaje jedan od najraširenijih gena u prirodi

U svetu punom bizarnih životinja strunaši ili nematomorfe svakako su među najčudnijim – ovi parazitski crvi mogu da manipulišu ponašanjem svojih domaćina, što mnogi nazivaju i „kontrolom uma“. Nova studija objavljena u žurnalu Current Biology otkriva još jednu čudnu osobinu – nedostaje im oko 30 odsto gena koje su istraživači očekivali da imaju. Osim toga, geni koji nedostaju zaslužni su za razvoj treplji ili cilija, struktura koje postoje bar u nekim ćelijama svih drugih životinja na svetu, objavio je Muzej Field iz Čikaga.

Strunaši žive širom planete i izgledaju kao tanke vlakni špageta, duge oko nekoliko centimetara. Njihova prosta tela ukazuju na parazitski stil života – nemaju sistem za izlučivanje, respiratorni, pa ni cirkulatorni sistem, a veći deo svojih života provode u telima drugih životinja, prenosi ScienceDaily.

Preporučujemo

- Jedna od najzanimljivijih stvari, možda ona po kojoj su najpoznatiji, jeste to što mogu da utiču na ponašanje domaćina i nateraju ih da rade stvari koje inače ne rade – rekla je Tauana Kunja, doktorand u Muzeju Field u Čikagu i glavni autor studije urađene u saradnji sa Harvardom i Univerzitetom u Kopenhagenu.

Postoji nekoliko stotina vrsta slatkovodnih strunaša. Oni polažu jaja u vodu, a onda larve jedu mali predatori iz vode poput vodenih cvetova, a njih zatim jedu veći predatori poput cvrčaka. Kada porastu u telima domaćina, strunaši manipulišu njihovim ponašanjem terajući ih da skoče u vodu. Tu strunaši napuštaju tela domaćina i traže partnere kako bi započeli novi ciklus.

Koliko god da je ponašanje čudno, Kunja navodi da je njeno interesovanje više povezano sa istraživanjem DNK ovih životinja.

- Planirali smo da sekvenciramo njihove genome jer ništa takvo nije rađeno na tom nivou. Cilj je bio da genome na kraju koristimo kako bismo bolje razumeli odnose između njih i drugih vrsta životinja – rekla je Kunja o istraživanju koje je radila sa kolegama Brunom de Mederosom, Arijanom Lord, Martinom Sorensenom i Gonzalom Giribetom.

Oni su uzeli DNK uzorke iz dve vrste strunaša, jednog slatkovodnog i jednog slanovodnog, i sekvencirali ih. Međutim, kada su genetski kod ovih životinja uporedili sa genetskim kodom drugih životinja, otkrili su nešto neverovatno.

- Ono što smo otkrili, a bilo je iznenađujuće, jeste da u oba genoma strunaša nema 30 odsto seta gena koji su prisutni u svim drugim vrstama životinja. Pomislili smo da je to greška, ali su ti geni koji fale biti isti kod obe vrste. To je jednostavno bilo nemoguće – rekla je Kunja.

Kada su proverili za koje funkcije su kod drugih životinja zaduženi ti geni koji fale, otkrili su da je reč o instrukcijama za proizvodnju treplji.

- Treplje su organele, male strukture na ćeliskom nivou, i prisutne su kod svih životinja, ali i kod drugih vrsta poput protista, gljiva i nekih biljaka. Prisutni su i u mnogim ćelijama u ljudskom telu – navela je Kunja.

Ranije su naučnici primetili da strunaši nemaju treplje tamo gde bi trebalo da postoje, ali nisu mogli da donesu zaključak o tome. Sa sekvenciranjem genoma to je dokazano. To što gene zadužene za treplje nemaju ni slanovodni, ni slatkovodni strunaši, pokazuje da se promena desila u dubokoj prošlosti, kada je živeo zajednički predak.

Otkriće donosi novu enigmu jer nije jasno kako je nedostatak treplji uticao na ove crve i da li su paraziti postali upravo zbog tog nedostatka.

- Postoji mnogo parazitskih organizama kojima ne nedostaju ovi geni, pa ne možemo reći da nedostaju zbog parazitskog tipa života. Hipoteza je da zbog toga što ne koriste određene strukture, već se oslanjaju na domaćine, paraziti vremenom gube te strukture – rekla je Kunja.

Strunaši nisu jedini paraziti sposobni da kontrolišu ponašanje domaćina.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily/Field Museum)