Zastrašujući paraziti otmu genetski kod domaćina, pa mu kontrolišu um: Rešena misterija bizarnih crva

FOTO: ephotocorp / Alamy / Alamy / Profimedia

Strunaši ili nematomorfe jedna su od najstrašnijih i najbizarnijih vrsta parazitskih valjkastih crva. Oni žive u utrobi bogomoljki, a onda teraju domaćina da ode do vode i udavi se. Naučnici su konačno otkrili tajnu zastrašujuće kontrole uma ovih parazita: kradu genetski kod domaćina, piše LiveScience.

Strunaši Chrododes formosanus preuzimaju kontrolu nad domaćinima tako što okreću njihove gene protiv njih koristeći molekul koji ih pokreće da idu ka svetlosti u vodi. Kada se domaćini udave u toj vodi, paraziti su slobodni da nastave životni ciklus, pokazalo je istraživanje biologa sa Univerziteta Kjoto u Japanu objavljeno u žurnalu Current Biology.

Promena ekspresije gena

Da istraže način kontrole, stručnjaci su radili genetske analize crva pre, za vreme i posle manipulacije bogomoljki. Otkrili su da dok kontrolišu domaćine, 4.500 gena crva je promenilo ekspresiju, dok je genska ekspresija kod bogomoljki ostala nepromenjena – što je znak da paraziti koriste gene da naprave sopstvene proteine. Ispitujući gene u bazi, istraživači su otkrili da 1.400 gena strunaša je veoma slično genima bogomoljke, čijim nervnim sistemom paraziti upravljaju. Ovi geni ne postoje kod drugih vrsta strunaša, kojima bogomoljke nisu primarni domaćini.

- Neverovatno, mnogi od gena strunaša koji bi mogli bi da imaju veoma važnu ulogu u manipulaciji domaćinima veoma su slični genima bogomoljki. To pokazuje da su oni stečeni horizontalnim genskim transferom – rekao je Tapej Mišina, biolog sa Univerziteta u Kjotou, navodi se u saopštenju.

Horizontalni genski transfer, preuzimanje gena koji ne pripadaju roditeljima ili potomcima, nekad su smatrani veoma retkim procesom koji se dešava samo kod bakterija. Međutim, poslednjih godina je otkriven i kod divljih biljaka, biljnih parazita, pa čak i između zmija i žaba kroz zajedničke parazite poput pijavica.

Otimanjem gena i njihovih funkcija, procesi omogućuju organizme da se adaptiraju brže nego što bi to mogli kroz mutaciju, pa je to i razlog za sve češću pojavu rezistentnosti na antibakterije kod superbakterija.

- Mnogi slučajevi horizontalnog genskog transfera otkriveni kod strunaša mogu da budu dobar model za dalja istraživanja. Korišćenjem ovog modela, nadamo se da ćemo identifikovati mehanizme iza tog transfera i poboljšati naša znanja o evolutivnoj adaptaciji – rekao je Tapej.

Foto: luca mason / Panthermedia / Profimedia

Nedostaje im 30% gena

Kako je Telegraf Nauka pisao, naučnici iz Muzeja Fild u Čikagu letos su objavili istraživanje koje je otkrilo neverovatnu osobinu strunaša – nedostaje im oko 30 odsto gena koje su naučnici očekivali da imaju. Ti nedostajući geni zaslužni su za razvoj treplji ili cilija, struktura koje postoje bar u nekim ćelijama svih drugih životnja na svetu.

Strunaši žive širom planete i izgledaju kao tanke vlakni špageta, duge oko nekoliko centimetara. Njihova prosta tela ukazuju na parazitski stil života – nemaju sistem za izlučivanje, respiratorni, pa ni cirkulatorni sistem, a veći deo svojih života provode u telima drugih životinja, naveli su istraživači.

Postoji nekoliko stotina vrsta slatkovodnih strunaša. Oni polažu jaja u vodu, a onda larve jedu mali predatori iz vode poput vodenih cvetova, a njih zatim jedu veći predatori poput cvrčaka ili bogomoljki. Kada porastu u telima domaćina, strunaši manipulišu njihovim ponašanjem terajući ih da skoče u vodu i udave se. Tu strunaši napuštaju tela domaćina i traže partnere kako bi započeli novi ciklus.

(Telegraf Nauka/LiveScience)