Fosilizovani otisci stopala otkrili tajne ljudskih rođaka: Živeli su pre 1,4 miliona godina

Fosilizovani otisci stopala drevne grupe hominina sa obale jezera u Keniji otkrili su veličinu ovih ljudskih rođaka koji su živeli pre oko 1,4 miliona godina, kao i dinamiku njihove grupe. Otkrića su predstavljena u novoj studiji u žurnalu PNAS, saopštio je Institut za evolucionu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu.

Međunarodni tim istraživača iz SAD i Kenije pronašao je tragove koji prikazuju osam jedinki vrste Paranthropus boisei, izumrlog rođaka modernih ljudi, na jednom mestu u isto vreme. Veruje se da su sve jedinke bile odrasle, a čini se da su neke bile znatno krupnije nego što su sugerisale prethodne procene zasnovane na retkim fosilnim kostima.

Preporučujemo

Analitičke metode koje je ovaj istraživački tim uveo 2024. godine pomogle su da se ovi novi tragovi identifikuju kao tragovi koji pripadaju vrsti Paranthropus boisei, na osnovu njihove očigledne anatomije stopala i obrazaca kretanja. Ipak, njihova veličina je bila iznenađujuća.

- Veličine otisaka stopala ukazuju na telesnu veličinu sličnu ljudskoj - do 1,8 metara visine i oko 75 kilograma težine – rekao je glavni autor Kevin Hatala sa Univerziteta Četam i pridruženi istraživač Odeljenja za ljudsko poreklo na Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu.

Do nedavno, ogromna većina fosila vrste Paranthropus boisei bile su lobanje sa masivnim vilicama i zubima, a malo se znalo o njihovoj anatomiji od vrata nadole. Ali ovi najnoviji nalazi osporavaju ranije studije koje su sugerisale da je Paranthropus boisei bio znatno manji od savremenika Homo erectusa, mogućeg direktnog pretka modernih ljudi.

Poznato je da se površine sa fosilnim otiscima stopala formiraju veoma brzo i stoga mogu biti koristan prozor u ponašanje hominina i grupnu dinamiku.

- Činjenica da je osam jedinki Paranthropus boisei, uglavnom odraslih mužjaka, naizgled putovalo zajedno kao grupa, bez ženki ili dece, ukazuje na složenu društvenu strukturu ove vrste – rekao je Nil Rouč sa Univerziteta Harvard. - Možda su živeli u velikim grupama gde su se mužjaci takmičili za partnerke, ali su se povremeno i tolerisali radi bezbednosti u opasnom okruženju.

Ovo otkriće dodaje važnu bihejvioralnu dimenziju fosilnim zapisima o vrsti Paranthropus boisei, vrsti koja je živela uporedo sa ranim pripadnicima roda Homo, ali je krenula drugačijim evolucionim putem.

Sve veći broj drevnih ljudskih otisaka stopala u priobalnim jezerskim sredinama takođe ukazuje na to da je ovo bilo važno stanište sa ključnim resursima za naše izumrle rođake.

- Za mene je neverovatno da imamo istu vrstu priobalnih jezerskih naslaga na dva područja Istočne Turkane koja su udaljena 40 kilometara, otprilike iste starosti – rekla je Kej Berensmajer iz Institucije Smitsonijan.

Do sada je istraživački tim dokumentovao stotine otisaka stopala hominina na više od pola tuceta lokacija u ovom regionu. Berensmajer predviđa da ćemo, „ako uspemo da razumemo koji su geološki uslovi omogućili očuvanje ovih tragova, saznati više o tome zašto su se hominini vraćali u priobalne jezerske sredine tokom više od 100.000 godina“.

Tim će se ove godine vratiti u Keniju kako bi nastavio istraživanje ovih posebnih lokacija sa fosilnim otiscima.

- Svaka lokacija predstavlja snimak naše prošlosti i mi brzo sastavljamo foto-album sa nekoliko različitih prozora u anatomiju, kretanje, ponašanje i okruženje hominina tokom ranog pleistocena - kaže Hatala.

Koautorka Pjuriti Kiura iz Nacionalnih muzeja Kenije dodaje da „otkriće ovih fosilnih otisaka stopala duž obala jezera Turkana potvrđuje globalni značaj ovog regiona za razumevanje ljudske evolucije, čuvajući izuzetne dokaze o tome kako su naši drevni rođaci živeli pre 1,4 miliona godina“.

- To dodatno jača poziciju Kenije kao jednog od vodećih paleoantropoloških pejzaža na svetu i naglašava našu odgovornost da zaštitimo ovo nezamenljivo nasleđe – dodala je.

Kombinujući nove analitičke pristupe sa izuzetnim lokalitetima fosilnih otisaka, studija pokazuje da drevni tragovi mogu otkriti anatomiju i kretanje izumrlih ljudskih rođaka, istovremeno pružajući redak uvid u njihov društveni život i okruženje.

(Telegraf Nauka/Max-Planck-Gesellschaft)