Misterija poslednjih ljudi-majmuna: Kako je Paranthropus preživeo tako dugo pored ranih ljudi?

Lobanja Paranthropus boisei... Juan Aunion / Alamy / Alamy / Profimedia

Nije česta pojava da uvaženi profesor reši da istražuje naučno otkriće do kojeg je došao 15-godišnji dečak, ali 1938. Robert Brum je napravio izuzetak. Britanski paleontolog čuo je da je školarac Gert Terblanč otkrio delove lobanje hominina u pećini u Južnoj Africi. Kada ih je ispitao, utvrdio je da je reč o vrsti koja ranije nije otkrivena – drevnom homininu nazvanom Paranthropus, piše New Scientist.

Uprkos njegovom uverenju da su ovi ostaci veoma važni, Paranthropus nikad nije postao popularan. Možda zato što je potpuno neuklopljen: nalikuje našim precima malog mozga, ali je bio prisutan na Zemlji dugo nakon što su drugi hominini nalik majmunima već prepustili svoje mesto ljudima.

Preporučujemo

- Često je i među paleoantropolozima nazivan „zaboravljenim homininom“. Međutim, novi fosili konačno menjaju ono što znamo o njima. Paranthropus je možda bio vešt u pravljenju oruđa, ali je verovatno pasao travu poput krave i komunicirao zvucima nalik slonovskim. Glavno pitanje sad je da li istraživanja mogu da nam pomognu da shvatimo kako su ovi „poslednji ljudi-majmuni“ preživeli u svetu kojim su dominirali rani ljudi – navodi se u tekstu Majkla Maršala, naučnog novinara i publiciste.

Paranthropus was an ape-like hominin that lived on when Earth was increasingly dominated by early humans. What were the secrets to its success? https://t.co/MQzlIsvNrF— New Scientist (@newscientist) November 20, 2023

Evolucija u dva čina

Grubo govoreći, objašnjava on, „priča o ljudskoj evoluciji ima dva čina“.

- Počinje pre oko 7 miliona godina, kada su, verovatno u Africi, evoluirali hominini nalik majmunima. Oni uključuju Sahelanthropuse, koji su možda hodali na dve noge, a možda i nisu, i Australopithecuse, koji su hodali na dve noge. Onda, pre oko 2,4 miliona godina, a možda i malo ranije, stigli su čovekoliki hominini koji spadaju u rod Homo. Eventualno, neki od njih su evolirali u našu vrstu, Homo sapiens, verovatno pre oko 300.000 godina. Postoji jasna šema u ovoj pojednostavljenoj priči. Hominini postepeno provode sve manje vremena na drveću i prilagođavaju se hodanju po zemlji, dok istovremeno razvijaju veći mozak, a smanjuju im se vilice i zubi – navodi se u tekstu.

Mogući izgled poslednjih ljudi-majmuna... Ilustracija: Cro Magnon / Alamy / Alamy / Profimedia

Međutim, u ovoj velikoj slici evolucije hominina, Paranthropus potpuno odskače od drugih – ima mozak sličan po veličini onima koji imaju hominini nalik majmunima, a zubi su mu neočekivano veliki. Ali živeo je kasno, istovremeno kad i čovekoliki hominini.

- Imamo dokaz da je Paranthropus živeo od pre 2,8 do 1,4 miliona godina – rekao je za New Scientist Kej Rid sa Državnog univerziteta Arizone.

Moguće je da je živeo i kasnije od toga, dodaje Dejvid Grin sa Kempbel univerziteta u Severnoj Karolini, možda i do pre milion godina. To bi značilo da je bio na planeti istovremeno kad i naš „predak iks“, ljudska vrsta sa velikim mozgom od koje smo nastali mi i neandertalci. Postavlja se pitanje kako je Paranthropus, hominin sa arhaičnim osobinama, uopšte i evoluirao, a ne napredovao tokom više od miliona godina.

Tri vrste „Krcka Oraščića“

Danas se zna za tri Paranthropus vrste – P. Robustus iz južne Afrike i P. Boisei i P. Aethiopicus iz istočne Afrike. Ali se o njima ne zna dovoljno zbog veoma malo ostataka, a i oni koji postoje su nepotpuni i dovodili su do potpuno pogrešnih pretpostavki o njihovom načinu života.

Primera radi, zbog veličine zuba, najvećih među primatima, smatralo se da je jeo samo čvrstu hranu i čak mu je nadimak među naučnicima bio „Krcko Oraščić“. Međutim, u poslednjih 20 godina analize u zubima pokazale su da je uglavnom jeo travu, ali i voće i insekte na koje je nailazio. Veruje se da su razlozi za neočekivano specijalizovanu ishranu za primate bile klimatske promene.

- Delovi Afrike postali su mnogo suvlji pre nekoliko miliona godina. Od vlažnije, pošumljene oblasti postali su više nalik onome što su danas – suvi, travnati predeli. Hominini su morali da nađu novi izvor hrane, a jedan način je bio da evoluiraju tako da mogu da jedu sveprisutnu travu. Odjednom je postojao veliki evolutivni pritisak – rekla je Anđelin Lis sa Univerziteta Sautern Kros u Australiji.

Nova otkrića o Paranthropusu doneo je Hose Braga sa Univerziteta Pol Sabatijer u Tuluzu, u Francuskoj, i njegove kolege koji su ga uporedili sa ranim ljudima. Zaključili su da je proizvodio zvuk niskog tona koji je mogao daleko da putuje, a nalikovao je zvuku koji proizvode slonovi.

Ovo je sve prilično drugačije od onog kako zamišljamo ljude – pasao je travu kao krava, ispuštao zvukove poput slonovskih, mogao je da se vere po drveću kao šimpanza… Mnogi zato zaključuju da je zbog svega toga i preživeo – nije bio takmac ljudima ni za hranu, ni za prostor na kome su živeli. Međutim, novi dokazi pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Studija objavljena u januaru pokazuje da je Paranthropus bio jedan od najbližih rođaka našem rodu Homo, u kome su ljudi i praljudi. U skladu sa tim, istraživanje Brage i njegovih kolega iz maja pokazalo je da su se novorođenčad P. Robustus razvijale na sličan način kao bebe iz roda Homo, a ne kao bebe Australopithecusa. Osim toga, sve je više dokaza da je Paranthropus bio sposoban za pravljenje i korišćenje kamenog oruđa.

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

Kameno oruđe

Pre oko 2,5 miliona godina na arheološkim nalazištima u Africi pojavljuje se neko kameno oruđe. Ranije pripisivano samo ljudskim precima sa većim mozgom, ali su pojedini naučnici izneli dokaze da su ih pravili i koristili i Paranthropusi. Neki i dalje sumnjaju u to, dok drugi smatraju da je to samo predrasuda. Ipak, fosili pokazuju da su oni, ljudi-majmuni, jedno vreme bili uspešniji od ranih ljudi.

- Pre dva miliona godina, niko se ne bi kladio na nas. Na nalazištima iz tog vremena ima 10, 15 ili 20 primeraka Paranthropusa na jedan primerak roda Homo. Jedno vreme bili su uspešniji nego naši preci – rekla je Lisova.

Posle oko milion godina, uloge su se preokrenule – rani ljudi su cvetali i Paranthropus je bio na putu izumiranja. Šta je pošlo po zlu za ljude-majmune?

Naučnici veruju da su u pitanju ponovo bile klimatske promene. Nivo ugljen-dioksida je skočio, a trve koje su P. Boisei jeli postale ređe. To je dovelo do pritiska da se ili evoluira ili izumre.

- Bili su daleko na putu hiperspecijalizovane rute i kada ih je promena pogodila, nisu bili sposobni da se brzo adaptiraju – rekla je Lisova.

U poređenju sa njima, rani ljudi su preživeli jer su postali generalisti.

- Paranthropus nije samo evolutivni ćorsokak, već podsećanje da je kroz veći deo istorije hominina, istovremeno postojalo više vrsta. Apsolutna anomalija je za nas što smo ostali jedina vrsta hominina – rekla je Lisova.

Ostaje još jedna, intrigantna, ali spekulativna ideja da je Paranthropus i dalje u nama, da se međao sa ranim ljudima i da i dalje postoji u delovima DNK ljudske vrste. Za to još nema dokaza.

(Telegraf Nauka/New Scientist)