Imao je tri oka i bodljikave kandže iz kojih nije bilo bekstva: Otkriven pakleni predator iz praistorije

Uz pomoć više od 60 fosila, paleontolozi su otkrili sićušnog trookog predatora, nazvanog „morski moljac“, koji je plivao okeanima Zemlje pre 506 miliona godina, piše CNN.

Mosura fentoni, kako je vrsta nazvana, pripada grupi radiodonata, ranom ogranku evolutivnog stabla zglavkara (artropoda), prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Royal Society Open Science.

Iako su radiodonti sada izumrli, proučavanje njihovih fosilizovanih ostataka može osvetliti kako su se razvili savremeni zglavkari poput insekata, paukova i rakova. Zglavkari su jedna od najraznovrsnijih životinjskih grupa i smatra se da čine više od 80% svih živih životinjskih vrsta, kaže dr Džo Mojšjuk, vodeći autor studije i kustos paleontologije i geologije u Muzeju Manitobe u Vinipegu.

Dobro očuvani primerci prethodno nepoznate vrste Mosura fentoni otkrivaju nešto što nikada ranije nije viđeno kod nijednog drugog radiodonta: deo tela nalik abdomenu sa 16 segmenata, uključujući škrge na njegovom kraju. Ova anatomija slična je segmentima sa disajnim organima na zadnjem delu tela kod dalekih savremenih rođaka kao što su potkovasti rakovi, stonoge i insekti, rekao je Mojšjuk.

Ova karakteristika, verovatno korišćena za efikasnije upijanje kiseonika iz okoline, mogla bi predstavljati primer evolutivne konvergencije, gde slične strukture evoluiraju nezavisno kod različitih grupa organizama.

„Nova vrsta ističe da su ovi rani zglavkari već tada bili iznenađujuće raznovrsni i prilagođavali se na sličan način kao i njihovi savremeni rođaci“, rekao je dr Žan-Bernar Karon, kustos za beskičmenjake u Kraljevskom ontarijskom muzeju u Torontu.

Danas ne postoji nijedna životinja koja liči na Mosuru fentoni, rekao je Mojšjuk, iako je imala zglobne kandže slične onima kod insekata i rakova. Za razliku od njih, koji mogu imati dva ili četiri dodatna oka radi orijentacije, Mosura je imala veliko i uočljivo treće oko na sredini glave.

„Iako nisu blisko povezani, Mosura je verovatno plivala slično kao raža, talasastim pokretima svojih više nizova peraja, kao da leti pod vodom“, rekao je Mojšjuk u mejlu. „Takođe je imala usta u obliku rezača za olovke, obložena nizovima nazubljenih pločica – potpuno različita od bilo koje današnje životinje.“

Otprilike veličine kažiprsta odraslog čoveka, Mosura i njena peraja za plivanje donekle podsećaju na moljca, što je istraživače navelo da je nazovu „morski moljac“.

Neki od primeraka Mosure otkrili su i prednje kandže koje su radiodontima služile za ishranu. Karon je pomoću minijaturnog pneumatskog čekića uklonio stenu s prednje strane glave jednog fosila i otkrio savršeno ispruženu bodljikavu kandžu ispod nje, rekao je Mojšjuk.

„Za razliku od mnogih svojih rođaka, čije kandže imaju mrežastu strukturu bodlji za hvatanje plena, Mosura ima duge, glatke bodlje nalik prstima koje su račvaste na vrhovima“, rekao je Mojšjuk. „Još uvek nije jasno kako ih je tačno koristila za lov, ali mislimo da je s njima hvatala sitnije životinje i prenosila ih ka ustima.“

Iako nema direktnih dokaza o tome čime se Mosura hranila, znamo da je živela zajedno sa životinjama poput žirovih crva, čekinjastih crva i malih rakolikih zglavkara, koji su mogli biti njen plen. S druge strane, Mosura je verovatno bila plen većim radiodontima poput Anomalocaris canadensis (nalik škampima) ili džinovskim meduzama kao što je Burgessomedusa phasmiformis.

„Ovo otkriće pokazuje da je bilo još više formi ovih životinja – konkretno, aktivnih morskih predatora – što dodatno upotpunjuje sliku o tome kako je funkcionisao drevni morski ekosistem“, rekao je dr Rasel Biknel, postdoktorski istraživač u Američkom prirodnjačkom muzeju. On nije bio uključen u ovu studiju, ali je ranije proučavao Anomalocaris.

Neočekivani „trup“ kod Mosure menja način na koji istraživači razumeju evoluciju tela radiodonata i kako su prelazili sa oblika nalik crvima, rekao je Rudi Leroze-Obril, paleontolog beskičmenjaka sa Harvardskog muzeja uporedne zoologije.

„Ovo bi mogao biti redak uvid u razvojne procese, naročito kod ranih članova grupe, pre nego što su evolutivne promene dovele do ujednačenije telesne organizacije kod većine poznatih vrsta“, rekao je Leroze-Obril.

Prvi primerak Mosure fentoni otkrio je početkom 20. veka paleontolog Čarls Vokot, prvi poznati sakupljač fosila iz Burgess šejla u Britanskoj Kolumbiji – 508 miliona godina starog fosilnog nalazišta. Vokot je bio direktor Američke geološke službe i administrator Instituta Smitsonijan. Međutim, nijedno istraživanje o Mosuri koju je pronašao nikada nije objavljeno, a u to vreme se o radiodontima malo znalo.

Ostalih 60 fosila prikupili su istraživači iz Kraljevskog ontarijskog muzeja između 1975. i 2022. godine.

„Tek vremenom i proučavanjem srodnih vrsta, značaj ovih fosila postajao je sve jasniji“, rekao je Mojšjuk. „Nedavno je naš tim pronašao dodatne primerke na novim nalazištima Burgess šejla u Nacionalnom parku Kutenaj, što je i podstaklo objavljivanje ove studije.“

Fosili iz Burgess šejla, smeštenog u kanadskim Stenovitim planinama, predstavljaju širok spektar životinja sa kraja kambrijuma, kada je došlo do velike diverzifikacije života. Fosili iz ovog sloja poznati su po izuzetnoj očuvanosti.

„U ovoj studiji uspeli smo da otkrijemo tragove nervnog, digestivnog i cirkulatornog sistema, što se gotovo nikada ne sačuva u fosilima“, rekao je Mojšjuk.

„Ovo pruža jedinstven i značajan uvid u život u ovom kritičnom periodu Zemljine istorije.“

Tim je uspeo da uoči tragove koji predstavljaju nervne snopove u očima, koje je Mosura – kao i savremeni zglavkari – koristila za obradu vizuelnih informacija, rekao je Karon.

Umesto arterija i vena, Mosura je imala otvoren krvni sistem, što znači da joj je srce pumpalo krv u velike unutrašnje šupljine (lakune). Ove šupljine su se očuvale kao reflektujuće mrlje unutar tela.

Otkrivanje brojnih kompletnih, sićušnih radiodonata izuzetno je značajno, rekao je Leroze-Obril. Detalji očuvani u fosilima dodatno potvrđuju značaj Burgess šejla i ukazuju na to da će se šira slika raznolikosti kambrijskih životinja dobiti tek istraživanjem i drugih nalazišta koja sadrže tragove mekotelesnih organizama.

(Telegraf Nauka/YAHOO/CNN)