U ćilibaru starom 16 miliona godina otkriveno neverovatno stvorenje: „Pa ovo je kao da smo našli dijamant“
Biolozi sa Instituta za tehnologiju Nju Džerzija (NJIT) otkrili su nepoznato poglavlje u evoluciji zemljanih mrava. U ćilibaru su pronašli prvi fosilni dokaz da je vrsta najneprimetnijih insekata naseljavala Karibe pre oko 16 miliona godina, saopštio je NJIT.
Mrava ima gde god da ima zemlje, ali jedna vrsta mrava toliko se dobro utapa u zemlju da su nazvani zemljanim mravima (Basiceros).
Preporučujemo
Misteriozna ljudska vilica izvučena sa dna mora 20 godina zbunjuje naučnike: Konačno rešena enigma
Zagonetni fosili iz Japana nisu ljudski: Novi uvid u praistoriju arhipelaga
Otkriće fosila pokazuje da su ovi mravi mnogo stariji nego što se mislilo. U studiji u časopisu Proceedings of the Royal Society B tim biologa opisao je pronalazak prvog fosila zemljanog mrava roda Basiceros na Karibima, i to u ćilibaru starom 16 miliona godina i pronađenom u Dominikanskoj Republici.
Reč je o fosilu odraslog mrava radnika, a novootkrivena vrsta nazvana Basiceros enana značajno je manja od svojih modernih srodnika.
- Zemljani mravi se retko nalaze u divljini. Pronaći jednog danas je uzbudljivo s obzirom na to koliko se dobro kriju, ali uhvaćen u ćilibaru – pa ovo je kao da smo našli dijamant. Ovaj fosil se izrazito razlikuje od svih svojih modernih srodnika i preoblikuje evolucionu istoriju roda Basiceros - rekao je u saopštenju Đanpjero Fjorentino, doktorand na NJIT.
Do sada se znalo da mravi roda Basiceros — najpoznatiji po svojoj sposobnosti da se kamufliraju u zemlji koristeći specijalizovane dlake na telu koje vezuju čestice — žive samo u neotropskim kišnim šumama od Kostarike do južnog Brazila. Iako rod danas uključuje ukupno devet živih vrsta, neočekivano otkriće fosila postavlja nova pitanja o tome kako je ova grupa mrava dospela do svojih današnjih staništa.
- Često se čini da evolucione linije imaju prilično jednostavnu biogeografsku istoriju. Ako danas pronađete grupu životinja koja živi samo u Južnoj Americi do Kostarike, zaista nemate razloga da očekujete da su njihovi rani srodnici živeli na Karibima. Fosil poput ovog naglašava kako distribucija živih vrsta može prikriti složenu evolucionu istoriju života na našoj planeti - rekao je Fil Barden, stariji profesor biologije na NJIT.
Sa dužinom od 5,13 milimetara Basiceros enana je znatno manji od svojih modernih srodnika koji mogu dostići dužinu od skoro 9 milimetara, što ovu karipsku vrstu čini najmanjom poznatom u celoj evolucionoj liniji.
(Telegraf Nauka/NJIT)