Sabljozubi predator pronađen u Španiji star je 270 miliona godina

Pre nego što su dinosaurusi šetali Zemljom i desetinama miliona godina pre pojave prvih sisara, daleki rođaci sa dugačkim očnjacima bili su dominantni mesožderi na kopnu.

Gorgonopsi, najranije životinje u ovoj lozi, dugo su nedostajale među fosilnim svedočanstvima. Međutim, otkriće novoidentifikovanog gorgonopsa – najstarije nađene sabljozube životinje – popunjava dugotrajnu prazninu u istoriji grupe.

Preporučujemo

Ovi vitki predatori su uglavnom poznati na osnovu kostiju starih manje od 270 miliona godina, ali se smatra da je nedavno pronađeni fosil star 280-270 miliona godina.

Novootkriveni gorgonops je deo jedne od najranijih grana porodičnog stabla terapsida, reda koji uključuje ne samo gorgonopse, već i pretke modernih sisara i drugih nesisarskih grupa koje su izumrle. U pitanju je važan deo slagalice koji bi mogao baciti svetlo na najranije pretke sisara.

Gušter-pas?

Gorgonopsi su nestali pre oko 252 miliona godina i njihova loza je izumrla sa njima. Svi su imali očnjake slične bodežima, a vrste su razlikovale po veličini u velikom obimu. Neki su bili mali kao mačke, dok su drugi bili veliki kao polarni medvedi.

Fosili novoopisanog gorgonopsa uključuju očnjake poput noževa, delove vilice, neke pršljenove, rebra, repne kosti i kosti prstiju, i većinu kostiju iz zadnjeg uda.

Lobanja sa tupom njuškom je bila nepotpuna, ali je njena procenjena dužina 18 centimetara, a životinja bi bila visoka kao pas srednje veličine i teška 30-40 kilograma.

Pored toga što imaju četiri noge i dugačak rep, gorgonopsi ne bi izgledaju baš kao psi. Slično gmizavcima, gorgonopsi nisu imali krzno ili vidljive uši. Iako su fizički slični gušterima na neke načine, nemojte ih nazivati gušterima-psima, kažu naučnici.

Gušteri su vrsta gmizavaca, a nesisarski terapsidi poput gorgonopsa deo su potpuno drugačije evolucione loze, loze koja uključuje sisare. Iako sisari i gmizavci dele zajedničkog pretka koji je živeo pre oko 320 miliona godina, njihove linije porekla su odvojene.

Gorgonopsi dele neke odlike sa svojim rođacima sisarima. Jedna od njih su zubi različitih oblika i veličina, sa različitim ulogama u procesu hranjenja. To je vrlo uobiučajeno kod sisara danas.

Za razliku od sisara, izgleda da su gorgonopsi zamenjivali svoje zube – uključujući dugačke očnjake – uvek iznova tokom života. Današnji sisari uglavnom imaju samo jedan ciklus zamene zuba. Gorgonopsi i drugi terapsidi su generalno bili više kao današnji krokodili, kojima zubi neprestano izbijaju.

Najstarija poznata sabljozuba životinja je lovila veliki plen pre 270 miliona godina, a novootkriveni ostaci mogli bi pomoći da saznamo kako su rani rođaci sisara postali toplokrvni.

Prvi kopneni predatori su obično lovili relativno mali plen. Međutim, situacija se promenila pre otprilike 273 miliona godina kad je događaj poznat kao Olsonova ekstinkcija uzdrmala ekosisteme širom sveta. Počeli su da se pojavljuju mnogo veći kopneni biljojedi i predatorima je bilo potrebno novo oružje za savladavanje tako velikog plena.

To bi moglo objasniti zašto je fosilizovani parcijalni skelet drevnog predatora imao sabljaste zube, koji su korisniji protiv velikog plena. Najveći gorgonopsi dostizali su dužinu od nekoliko metara i imali su očnjake dugačke 15 centimetara.

Prostor Majorke se tada nalazio u tropskoj oblasti. Moguće je da su adaptacije poput energetski efikasnijeg kretanja i sposobnosti lovljenja većeg plena uključivale sposobnost regulisanja telesne temperature. Stoga su mogli da se prošire u hladnije predele dalje od ekvatora.

Najstariji u svojoj vrsti

Paleontolozi su do kostiju novopronađenog gorgonopsa došli na Majorki, mediteranskom ostrvu u okviru Španije, tokom ekspedicija 2019. i 2021. Najinteresantnija stvar u pogledu ovog primerka je njegova starost – prilično je sigurno reč o najstarijem poznatom gorgonopsu, kao i najstarijem poznatom terapsidu.

„Postoji veliki vremenski jaz u fosilnom registru terapsida, između procenjenog vremena njihovog nastanka na osnovu našeg znanja o odnosima sinapsida (veće grupe kičmanjaka koja uključuje terapside) i vremena kad se pojavljuju u fosilnim svedočanstvima“, kažu naučnici.

Ranije je izračunato da bi fosili terapsida trebalo da počnu da se pojavljuju u stenama starim oko 300 miliona godina. Nisu viđeni do sada – tj. do pre oko 270 miliona gdina. Novi primerak, koji je najmanje toliko star, a verovatno čak i stariji, poklapa se sa tim jazom, što pomaže istraživačima da razjasne kad su terapsidi evoluirali.

Utvrđivanje evolucije terapsida tokom ranog period perma (pre 299-252 miliona godina) naročito je važno zbog praćenja porekla sisara. Paleontolozi odavno smatraju da su terapsidi postojali pre srednjeg perma, samo nije bilo fosila. Ovaj fosil je zasad najbolji kandidat za ranopermskog terapsida.

Lokacija pronalaska je takođe neobična. Fosili gorgonopsa su ranije bili poznati samo iz neplodnih oblasti na velikoj geografskoj širini na jugu Afrike i u Rusiji. Tokom perma, Majorka je bila tačno na sredini superkontinenta Pangea, koji je postojao pre 335 do 200 miliona godina. Oblast Majorke bi tada u ekvatorijalnoj zoni imala vrlo vlažne i vrlo suve sezone.

Jedna od intrigantnih implikacija ovog fosila je mogućnost da su se važni događaji u razvoju sisara desili na manjim geografskim širinama u okruženjima koja nismo toliko uzorkovali u fosilnoj evidenciji, kažu naučnici.

Pronalazak najstarijeg dokumentovanog gorgonopsa na Majorki sugeriše da će fosili najranijih terapsida tek biti pronađeni na mestima gde ih paleontolozi ranije nisu tražili.

Dugo se smatra da bi veliki vremenski jaz u fosilnoj evidenciji terapsida mogao biti u vezi sa obimnijim geografskim uzorkovanjem. Činjenica da je Majorka novo mesto za otkrivanje terapsida podržava ideju da možda ne tražimo prve terapside na pravim mestima.

(Telegraf Nauka/CNN)