Ubilački instinkt pokrenuo je evoluciju naših predaka! Senzacionalno otkriće naučnika

Rekonstruisani izgled sabljozubog predatora vrste Inostrancevia u Muzeju Horniman u Londonu... Foto: Dominic Lipinski / PA Images / Profimedia

Evolutivni uspeh prvih velikih predatora na kopnu pokretala je njihova potreba da budu što bolje ubice, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Bristolu i Otvorenog univerziteta, oba iz Britanije. Prethodnici sisara vladali su Zemljom skoro 60 miliona godina, drugo pre nastanka prvih dinosaurusa. Oni su se diverzifikovali kao vrhunski predatori na kopnu pre između 315 i 251 miliona godina.

Istraživači su proučavali anatomiju vilice i veličinu tela mesoždera sinapsida, navodi EurekAlert!, kako bi rekonstruisali ishranu ovih drevnih predatora i mapirali njihovu evoluciju ka sisarima. Oni su otkrili promenu u funkciji vilice sinapsida pre otprilike 270 miliona godina.

Preporučujemo

Kako veruju, ona predstavlja značajan preokret u predatorskom ponašanju, koje je imalo važne posledice za evoluciju naših najranijih predaka.

Veći i brži plen

Kako su biljojedi postajali veći i brži, tako su se mesožderi adaptirali i postali veći i efikasniji predatori da bi preživeli.

- Najraniji predatori sinapsidi poput dimetrodona imali su veoma dugu vilicu sa mnogo zuba da im to omogući da kada uhvate plen, on ne može da im pobegne. Međutim, videli smo promenu u funkciji vilice ka manjoj vilici sa jačim mišićima i manje zuba koji su konentrisani u prednjem delu – ove vilice bile su prilagođene za duboke i možne ujede. Promena pokazuje da su kasniji mesožderi sinapsidi bili koncentrisani da što teže povrede i brže ubiju svoj plen. Među tim kasnijim sinapsidima su prvi mesožderi sa sabljastim zubima. Ova promena naglašava da su predatori bili pod novim selektivnim pritiskom kada je reč o plenu – objasnio je dr Sureš Sing, glavni autor studije i istraživač sa Škole geonauka Univerziteta u Bristolu.

Lerner Vadim

Ovo otkriće daje važan kontekst o ključnom koraku u evoluciji sinapsida.

- Reorganizacija vilice sinapsida kroz vreme dugo je poznata kao veliki korak ka evoluciji sisara. Ove promene ne samo da su dovele do toga da vilica bude efikasnija, već predstavlja i najraniji razvoj vilice koji je doveo i do nastanka složenog uva kod sisara. Šta je dovelo do ovog prvog koraka? Naša studija sugeriše da ga je delimično pokrenuo ekoločki pritisak plena – rekao je dr Armin Elsler, saradnik na studiji.

- Vreme promene u funkciji vilice korespondira sa evolucijom novih većih, bržih biljojeda koji su predstavljali veći izazov za predatore. Rizik da će mesožderi biti povređeni ili ubijeni se povećao, pa su neki mesožderi sinapsidi postali veće i bolje ubice kako bi prevazišli taj rizik – rekao je dr Tom Stabs, koautor studije.

Ova promena reflektuje novu dinamiku u interakcijama između predatora i plena, koji pokazuje da se život na kpnu brže menjao.

Nova staništa i novi resursi

- Kasni paleozoik je vreme kada su prve životinje počele da žive, jedu i razmnožavaju se potpuno na kopnu. One su bile potpuno terestrijalne, kolonizovale su nova staništa i istraživale nove resurse, što dalje od vodenog okruženja od kog su ranije zavisile. Naši rezultati pokazuju da se selektivni pritisak na ove rane kopnene životinje menjao kako su bolje adaprirale na kopno – hvatanje druge životinje koja se kreće brzo i velika je mnogo je teže od hvatanja male ribe ili vodozemca – rekao je prof. Maj Benton, supervizor studije.

Analizirajući promene kod ovih mesoždera, naučnici su otkrili i da su te zajednice počele mnogo da liče na zajednice modernih sisara mesoždera.

(Telegraf Nauka / EurekAlert!)