Stvorenje iz močvare živelo kraj dinosaurusa: „Bože, ogroman je“, uzviknuo naučnik kad ga je otkrio

U Koloradu pronađeni ostaci vrste sisara koja je živela pre otprilike 70 do 75 miliona godina

Tim paleontologa koji je radio kraj grada Rejndžli u Koloradu pronašao je ostatke fosila do sada nepoznatog stvorenja iz močvare. Reč je o ostacima sisara veličine bizamskog pacova, a živeo je u vreme dinosaurusa, saopštio je Univerzitet Kolorada u Bolderu (CU).

Istraživanje je vodila Džejlin Eberli, paleontološkinja sa Univeziteta Kolorada u Bolderu, a rezultati su objavljeni u žurnalu PLOS ONE.

Paleontolozi su pronašli deo vilice i tri kutnjaka, pa su zahvaljujući tome identifikovali ovo stvorenje iz močvare i nazvali ga Heleocola piceanus. Samo ime Heleocola je kombinacija grčke i latinske reči i znači žitelj močvare. Živela je pre otprilike 70 do 75 miliona godina i to u močvarnim prostorima američkog zapada.

- Kolorado je sjajno mesto za otkrivanje fosila, ali su fosili sisara iz ovog perioda veoma retki. Zato je veoma značajno otkriti ovako nešto u Koloradu – rekla je Eberlijeva, kustos fosila kičmenjaka u Prirodnjačkom muzeju na CU i profesorska odeljenja za geološke nauke.

U poređenju sa dinosaurusima tog doba poput tiranosaurusa ovaj fosil deluje sitno i beznačajno. Međutim, stvorenje je bilo iznenađujuće veliko za sisare u doba kasne krede, dodala je Eberlijeva.

Paleontolozi Džon Foster i Rebeka Hant-Foster, koautori studije, dolazili su na iskopavanja u ovaj deo Kolorada već 15 godina. Na tom mestu je, pre 70 miliona godina, dolazilo do sudara mora i kopna, pa su mogli da ga naseljavaju kornjače, neke vrste dinosaurusa i džinovski krokodili.

- Region je tada ličio na Luizijanu. Vidimo da su mnoge životinje iz vode poput ajkula i raži bile veoma zadovoljne – rekla je Rebeka Hant-Foster, paleontološkinja Nacionalnog spomenika dinosaurusa u Juti i zapadnom Koloradu.

Džon Foster, naučnik Fildove kuće u Juti ri Prirodnjačkom muzeju Državnog parka, seća se da je otkriće fosila dugog oko dva i po centimetra bilo iznenađenje.

- Rekao sam: „Bože, to je ogromno“ – dodao je.

Eberlijeva je objasnila da su, pre nego što je pre 66 miliona godina asteroid uništio dinosauruse, sisari bili veličine današnjih miševa ili pacova. H. Piceanus je, u odnosu na to, bio prilično velik. Procene su da je ova životinja, rođak današnjih torbara, bila teška oko 1 kilogram, što je značajno veće od drugih sisara tog vremena. Ipak, rekord za sisare tog doba drži druga vrsta – Didelphodon – koji je bio težak skoro 5 kilograma.

H. piceanus je, pokazuju otkriveni zubi, jela uglavnom biljke sa nešto malih insekata.

(Telegraf Nauka/CU Boulder Today)