Ekskluzivni intervju: Dejvid Began za Telegraf Nauku govori o tome da li su ljudi kao vrsta nastali u Evropi

Profesor Odeljenja za antropologiju Univerziteta u Torontu veruje da novi fosili otkriveni u Maloj Aziji i Evropi daju drugačiju sliku o razvoju ljudske vrste od one koja je uobičajena u teoriji evolucije

Preci ljudi možda su evoluirali i u Evropi, a ne samo u Africi, kako se obično misli, veruje profesor Dejvid R. Began, istraživač Odeljenja za antropologiju Univerziteta u Torontu. Ovu eksplozivnu hipotezu predstavio je u najnovijoj studiji o otkriću fosila majmuna nazvanog Anadoluvius turkae u Turskoj, ali ju je spominjao i ranije, kada je proučavao slične fosile u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj… kao i u svojoj knjizi „Prava planeta majmuna: Nova priča o ljudskom poreklu“. Began i njegov tim fokusirani su na proučavanje evolucije čovekolikih majmuna i ljudi, a sa kolegama iz Evrope i Turske pratio je razvoj i širenje čovekolikih majmuna u Evropi i zapadnoj Aziji.

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Nauku prof. Dejvid Began govorio je o svojoj kontroverznoj hipotezi, značaju proučavanja ljudske evolucije, ali i kritikama na račun njegovog rada.

Preporučujemo

U studiji o Anadoluvius turkae Vi i tim naučnika sugerišete da je moguće da je predak čovekolikih majmuna iz Afrike i ljudi evoluirao u Evropi pre odlaska u Afriku. Da li ovakav tip otkrića može da promeni shvatanje ljudske evolucije?

- Sugerišemo da se predak zajedničkog pretka afričkih čovekolikih majmuna razvio u zapadnoj Evropi i zapadnoj Aziji i raširio se po Africi pre razdvajanja na pojedinačne linije gorila, šimpanzi, bonoboa i ljudi. Kao istraživači, pokušavamo da shvatimo šta se desilo tokom evolucije naših predaka, što nam može pomoći i da razumemo sami sebe. Znamo da su najraniji dokazi atributa koji se smatraju prethodnicom ljudskih atributa, poput većeg mozga, sporijeg i dužeg perioda sazrevanja, uspravljenije kičme i čak ranih formi kretanja na dve noge, pojavili u Evropi pre nego u Africi. Ako se ispostavi da je to slučaj, to znači da su se oni razvili u ekološkom kontekstu Evrope i zapadne Azije. Moramo da znamo gde su naši preci evoluirali da bismo razumeli kako se to dogodilo. Dobri primeri stižu iz Afrike. Mislili smo da se hodanje na dve noge razvilo kako bi se ruke oslobodile za korišćenje oruđa i da bismo se sigurnije kretali kroz visoku travu. Podaci su pokazali da ova hipoteza nije tačna jer znamo da se oruđe pojavilo mnogo kasnije i da su najraniji ljudi, hominini, živeli u šumskom okruženju. Zato, poznavanje ekološkog konteksta, kao i drugih kontekstualnih informacija poput onih o oruđu, ključni su za shvatanje naše evolucije. Osim toga, jednostavno želimo da znamo šta se desilo. Ako su se naši preci razvili u Evropi, to je samo interesantna stvar da se zna, baš kao što je interesantno znati odakle je došao srpski jezik, na primer.

Kako ste Vi i tim s kojim ste sarađivali došli do zaključka da je moguće da su rani hominini možda iz Evrope, a ne iz Afrike?

- Hominini su ljudi nakon što su se naši preci razdvojili od šimpanzi. Oni su najverovatnije evoluirali u Africi. Mi govorimo o zajedničkim precima afričkih čovekolikih majmuna i ljudi (hominine). To smo zaključili poredeći atribute fosila čovekolikih majmuna iz Evrope i Afrike sa trenutno postojećim čovekolikim majmunima. Oni iz Evrope više nalikuju trenutno postojećim afričkim čovekolikim majmunima i ljudima nego oni iz Afrike.

Ovo nije prvi put da ste sugerisali ovu tezu, to je bio slučaj i nakon otkrića fosila u Grčkoj. Da li možete da nam kažete više o karakteristikama balkansko-anadolijskih čovekolikih majmuna iz kasnog miocena i gde se oni nalaze u evolucijskoj istoriji naše vrste?

- Anadoluvius, Ouranopithecus iz Grčke i Graecopithecus iz Grčke i Bugarske su svi čovekoliki majmuni iz kasnog miocena i liče na rane ljude u tome što imaju jaku vilicu sa velikim zubima. Ne znamo skoro ništa o ostatku njihovih tela. Kada je reč o vilici i zubima oni nalikuju ranim ljudima Australopithecines, ali što se tiče drugih atributa liče na afričke čovekolike majmune. Ova tri roda su mnogo više povezana sa zajedničkim pretkom afričkih čovekolikih majmuna i ljudi nego bilo koji drugi fosili čovekolikih majmuna. Zbog toga oni su osnova za evoluciju afričkih čovekolikih majmuna i ljudi.

Koliko je važno znati da li su ljudi isključivo iz Afrike ili njihovo poreklo može da se poveže i sa nekim drugim delovima sveta poput Evrope i istočnog Sredozemlja?

- Na jednom nivou to je potpuno trivijalno. Čovekoliki majmuni tog doba nisu živeli u geopolitičkim regionima koje su definisali ljudi. Nije bilo granica. Nije čak ni pristojno smatrati mesto porekla pitanjem nacionalnog ponosa, mada to skoro svi rade. Francuzi su ponosni na kromanjonce, Etiopljani na Lusi. Ali je veoma lako manipulisati dokazima i tvrditi da su svi moderni ljudi poreklom iz Francuske ili da su prvi ljudi došli iz Etiopije i da je zato nešto specifično za ove zemlje i nacije. Kao što sam spomenuo ranije, jedino je važno zbog toga da bismo znali poseban ekološki kontekst koji bi nam pomogao da objasnimo kako i zašto su oni evoluirali.

Neki naučnici pozivajući se na šire analize tvrde da su se evropski čovekoliki majmuni odvojili pre orangutana i da su samo daleki rođaci trenutno postojećih afričkih čovekolikih majmuna i ljudi. Da li je moguće da su u pravu?

- Sve je moguće. Jedna nedavna studija je zaključila, zasnovano na veoma širokim analizama, da su se evropski čovekoliki majmuni razdvojili pre azijskih ili afričkih majmuna. Ove iste analize se slažu sa nama da je grčki Ouranopithecus u grupi afričkih čovekolikih majmuna i ljudi. Graecopithecus i Anadoluvius nisu uključeni u te analize. Dakle, debata je o čovekolikim majmunima iz zapadne i centralne Evrope. Trenutno se ne slažemo, svako je sproveo svoje analize sa drugačijim interpetacijama podataka i rezultata. Na taj način nauka funkcioniše. Različite istraživačke grupe prave različite hipoteze i one moraju da budu testirane novim podacima, bez obzira na to da li je reč o novim fosilima ili novim načinima analize postojećih fosila. Kada smo dodali Anadoluviusa setu podataka, nismo ispeli da oborimo našu hipotezu, ali jesmo alternativnu koju spominjete. Novi podaci možda obore našu hipotezu i dokažu ovu drugu. Videćemo.

(Telegraf Nauka)