Inženjering snova može pomoći u rešavanju „zagonetnih" pitanja – optimizacija spavanja u cilju kreativnosti

Svi smo čuli da je najbolji pristup rešavanju nekog problema da „prespavamo“. Ispostavlja se da u ovoj izreci možda ima više istine nego što se mislilo.

Dok su priče o trenucima prosvetljenja koji proizilaze iz snova brojne, naučni dokazi su ostali nedokučivi, zbog problema sistematskog manipulisanja snovima.

Preporučujemo

Nova studija neuronaučnika sa Severozapadnog univerziteta u Ilinoisu potvrđuje mogućnost uticaja na snove i daje ključni korak za podršku teoriji da snovi tokom REM spavanja – u fazi brzog pokreta očiju u kojoj se može desiti lucidno sanjanje – mogu biti posebno korisni kao pomoć da se dođe do kreativnih rešenja za neki problem.

Uvodeći zvukove tokom spavanja koji su podsetili učesnike studije na prethodno iskustvo pokušaja da se reši određena zagonetka – metod poznat kao ciljana reaktivacija memorije (TMR) – naučnici su uspeli da podstaknu učesnike da imaju više snova o nasumično odabranim nerešenim zagonetkama. Treba reći da su zvukovi uvođeni samo uz istovremenu elektrofiziološku verifikaciju da učesnici spavaju.

Otkriveno je da je 75% učesnika imalo snove koji su uključivali fragmente ili ideje iz nerešenih zagonetki. Osim toga, zagonetke uključene u snove su češće rešavane nego zagonetke koje nisu uključene (42% naspram 17%).

Ovo otkriće samo po sebi, međutim, ne pruža konačan dokaz da san o određenoj zagonetki povećava verovatnoću njenog rešavanja nakon buđenja. Drugi faktori – kao što je radoznalost u pogledu rešenja određene zagonetke – mogu podstaći i sanjanje i rešavanje. Ipak, inženjering snova putem TMR-a je važan korak napred u razumevanju kako se snovi mogu upotrebiti za povećanje sposobnosti kreativnog rešavanja problema.

„Mnogi problemi u današnjem svetu zahtevaju kreativna rešenja. Saznajući više o tome kako su naši mozgovi sposobni da kreativno razmišljaju, da razmišljaju na nov način i generišu kreativne nove ideje, mogli bismo biti bliže rešavanju problema koje želimo da rešimo, a inženjering sna bi mogao da pomogne“, kažu istraživači.

Kako je studija izvedena

Istraživači su regrutovali 20 osoba koje su imale iskustva sa lucidnim snovima, stanjem svesnosti da sanjanju dok sanjaju. Po dolasku u laboratoriju, učesnici su pokušali da reše nekoliko problema u roku od tri minuta po problemu, pri čemu je svaki problem imao posebnu zvučnu pratnju.

Pošto su rešenja bila teška, većina zagonetki je ostala nerešena. Zatim su istraživači pomoću polisomnografskih snimaka merili fiziologiju učesnika dok su spavali tokom noći u laboratoriji.

Tokom perioda REM sna, naučnici su uvodili zvučne zapise iz 50% nerešenih zagonetki, s ciljem selektivne reaktivacije ovih zagonetki. Nekoliko učesnika je izvelo signale dogovorene pre spavanja, kao što je serija uvlačenja-izbacivanja vazduha kroz nos, kako bi pokazali da su čuli zvukove i da rade na odgovarajućim zagonetkama u snu.

Nakon buđenja, učesnici su istraživačima pričali o svojim snovima. Mnogi snovi su uključivali fragmente ili ideje iz zagonetki, ali kod 12 od 20 učesnika – snovi su se češće odnosili na specifične zagonetke podstaknute zvučnim signalima. Ovi pojedinci su naknadno češće dolazili do tačnog rešenja reaktiviranih zagonetki u poređenju sa ostalim zagonetkama, povećavajući svoju sposobnost rešavanja problema sa 20% na 40% – što je bilo značajno.

Autori studije kažu da je najveće iznenađenje stepen do kog su signali uticali na ne-lucidne snove. „Čak i bez lucidnosti, jedan spavač je tražio pomoć od lika iz sna za rešavanje zagonetke koju smo signalizirali. Ovi fascinantni primeri pokazuju da spavači dok sanjaju mogu da prate instrukcije, a snovi mogu biti pod uticajem zvukova tokom spavanja, čak i bez lucidnosti“.

Istraživači kažu da je sledeći korak primena metoda ciljane reaktivacije memorije i interaktivnog sna kod proučavanja drugih funkcija sna, kao što su emocionalna regulacija i generalizovano učenje.

„Nadamo se da će ovi nalazi pomoći da se približimo čvršćim zaključcima o funkcijama sna“, kažu autori. „Ako naučnici mogu definitivno reći da su snovi važni za rešavanje problema, kreativnost i emocionalnu regulaciju, postoji nada da će ljudi početi ozbiljno da shvataju snove kao prioritet za mentalno zdravlje i blagostanje“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)