Šta je svrha snova? Eksperti imaju brojne odgovore

Svi sanjamo – ali zašto? Kao u slučaju mnogih misterija uma, nauka nema jedan jasan odgovor.

Dobićete onoliko odgovora koliko ima psihologa koji se bave snovima.

Preporučujemo

Austrijski neurolog i osnivač psihoanalize Sigmund Frojd je smatrao da snovi daju ključne znakove za nerešene konflikte zakopane duboko u našoj psihi. Međutim, Frojdova teorija, predstavljena u njegovoj knjizi „Tumačenje snova“ iz 1899, izazvala je veliku raspravu.

Kritičari su tvrdili da su njegova tumačenja snova previše fokusirana na seks, veoma subjektivna i da se ne mogu verifikovati – dva analitičara mogu dati sasvim različita viđenja istog sna, bez objektivnog načina da se zna ko je u pravu.

U decenijama nakon Frojda, drugi naučnici su ponudili alternativna objašnjenja zašto sanjamo. Jedna od najpoznatijih je teorija simulacije pretnje, koju je 2000. godine predložio finski neuronaučnik i psiholog Anti Revonsuo. On smatra da je san drevni biološki mehanizam odbrane. Simulirajući opasne situacije, naši mozgovi vežbaju veštine nužne za prepoznavanje i izbegavanje pretnji – neka vrsta poligona u vitruelnoj realnosti za obuku u preživljavanju.

Studija iz 2005. je podržala ovu teoriju proučavajući snove kurdske dece izložene ratu i traumi. U poređenju sa netraumatizovanom finskom decom, ta deca su prijavljivala češće snove pune ozbiljnih pretnji, što je ukazivalo da njihovi umovi vežbaju kako da se izbore sa opasnošću.

Međutim, čak je i ova teorija predmet rasprave. Studija iz 2008, koja je uporedila stanovnike oblasti sa visokom stopom kriminala u Južnoafričkoj Republici i stanovnike u delovima Velsa sa niskom stopom kriminala, otkriva da južnoafrički učesnici, iako se suočavaju sa više realnih pretnji, zapravo prijavljuju manje strašne snove nego velški učesnici. Taj nalaz dovodi u pitanje ideju da mozak koristi snove da bi simulirao opasnost prilikom izloženosti traumi.

Druga teorija sugeriše da su snovi prosto sporedni efekat konsolidacije pamćenja – način mozga da reprodukuje i osnaži nova pamćenja dok spavamo. Dok hipokampus i neokorteks rade zajedno na arhiviranju novih informacija, takođe ih mogu pomešati sa starijim pamćenjima stvarajući često čudne spojeve koje doživljavamo kao snove.

Snovi nam takođe mogu pomoći da procesuiramo i kontrolišemo emocije, naročito negativne, prema teoriji regulacije emocija. Istraživanje o nedavno razvedenim osobama koje doživljavaju depresiju otkrilo je da učesnici koji sanjaju bivše supružnike češće pokazuju značajno poboljšanje raspoloženja godinu dana kasnije, naročito ako su snovi bili upečatljivi i emocionalno bogati.

Još jedna studija je otkrila da se ljudi koji sanjaju o stresnim događajima koje su doživeli pre sna bude sa pozitivnijim osećanjem o tim događajima, što ukazuje da snovi mogu pomoći u pretvaranju emocionalnog stresa u otpornost.

Nedavne studije sa snimanjem mozga podržavaju ovu ideju. Ljudi koji često imaju snove povezane sa strahom pokazuju redukovanu aktivaciju u centrima za strah tokom budnog stanja, što sugeriše da snovi mogu služiti kao neka vrsta terapije tokom spavanja, pomažući nam da bolje regulišemo emocije dok smo budni.

Međutim, možda postavljamo pogrešno pitanje. Retko postavljamo analogno pitanje: Šta je svrha mišljenja? Kao što mišljenje u budnom stanju ima mnoge funkcije – od planiranja preko rešavanja problema do zamišljanja – verovatno i snovi imaju mnoge funkcije. Vrednost snova je u njihovoj različitosti. To je posebna vrsta mišljenja – koja dopunjuje i obogaćuje našu svesnu kogniciju.

U stvari, neki istraživači smatraju da snovi daju specijalan mentalni prostor za rešavanje problema koji nas muče tokom dana. U ovom izmenjenom stanju mozga, oblasti odgovorne za slikovit prikaz postaju aktivnije, omogućavajući umu da rešava probleme putem vizuelizacije.

Istorija je puna čuvenih primera: Meri Šeli je, kažu, sanjala ključne scene Frankenštajna, nemački hemičar August Kekule video je prstenastu strukturu benzena u snu, ruski hemičar Dmitrij Mendeljejev sanjao je finalni oblik periodnog sistema elemenata.

Na kraju, snovi mogu imati mnoge svrhe – ili nikakve – ali nas podsećaju da čak i dok spavamo mozak nikad zaista ne odmara.

(Telegraf Nauka/Popular Science)