NASA objavila snimke međuzvezdane komete 3I/Atlas: To je tek treći objekat pristigao izvan naše galaksije

Svemirska agencija NASA objavila je nove fotografije međuzvezdane komete 3I/Atlas koje su prikupile brojne misije agencije. Prošlo je više od tri meseca otkako je NASA prvi put objavila sliku visoke rezolucije koju je snimio njen svemirski teleskop Habl.

Prvi put primećen zemaljskim teleskopom u Čileu, 3I/Atlas je ustalasao javnost činjenicom da je tek treći međuzvezdani "uljez" koji potiče od druge zvezde primećen u Zemljinom sunčevom sistemu. Objekat, za koji se svetski astronomi slažu da je kometa, nije uspeo da se "otrese" uporne teorije zavere da bi mogao biti vanzemaljski svemirski brod.

Preporučujemo

Kometa 3I/Atlas je treći poznati objekat van našeg Sunčevog sistema koji je otkriven dok prolazi kroz naše nebesko susedstvo. Astronomi su ovaj objekat kategorisali kao međuzvezdani zbog hiperboličnog oblika njegove orbitalne putanje. (Ne prati zatvorenu orbitalnu putanju oko Sunca.) Kada se orbita 3I/Atlas prati u prošlost, kometa jasno potiče izvan našeg Sunčevog sistema.

Kometa 3I/Atlas ne predstavlja pretnju za Zemlju i ostaće daleko. Najbliže što će se približiti našoj planeti je oko 1,8 astronomskih jedinica (oko 170 miliona milja, ili 270 miliona kilometara). 3I/Atlas je dostigla svoju najbližu tačku Suncu oko 30. oktobra 2025. godine, na udaljenosti od oko 1,4 au (130 miliona milja, ili 210 miliona kilometara) - odmah unutar orbite Marsa.

Veličinu i fizička svojstva međuzvezdane komete istražuju astronomi širom sveta. 3I/Atlas je bio vidljiv zemaljskim teleskopima do septembra 2025. godine, nakon čega je prošla preblizu Sunca da bi se mogla posmatrati.

Ponovo će se pojaviti na drugoj strani Sunca početkom decembra 2025. godine, što će omogućiti obnavljanje posmatranja.

Otkriće

Teleskop za istraživanje ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) u Rio Urtadu, Čile, koji je finansirala NASA, prvi put je prijavio zapažanja Centru za male planete komete 3I/ATLAS 1. jula 2025. godine. Od prvog izveštaja, zapažanja napravljena pre otkrića prikupljena su iz arhiva tri različita ATLAS teleskopa širom sveta i Kaltekovog Cviki tranzijentnog objekta u opservatoriji Palomar u okrugu San Dijego, Kalifornija. Ova  zapažanja pre otkrića sežu do 14. juna 2025. godine.

Kako je ova kometa dobila ime: Komete se generalno nazivaju po svom pronalazaču (pronalazačima), u ovom slučaju istraživačkom timu ATLAS. Slovo „I“ označava „međuzvezdani“(interstellar), što ukazuje da je ovaj objekat došao izvan našeg Sunčevog sistema. To je treći poznati međuzvezdani objekat, otuda i „3“ u nazivu.

Habl

Foto: Tanjug/AP

Svemirski teleskop Habl snimio je ovu sliku međuzvezdane komete 3I/Atlas 21. jula 2025. godine, kada je kometa bila udaljena 277 miliona milja od Zemlje. Habl je otkrio čauru prašine u obliku suze koja se odvaja od čvrstog, ledenog jezgra komete. Pošto je Habl pratio kometu koja se kreće duž hiperboličke putanje, stacionarne zvezde u pozadini su ispružene na ekspoziciji. Hablova kontinuirana posmatranja omogućavaju astronomima da preciznije procene veličinu jezgra komete. Posmatranja od 20. avgusta 2025. godine ukazuju da je gornja granica njenog prečnika 3,5 milje (5,6 kilometara), iako bi mogla biti i do 1.444 stope (440 metara).

Uređaji NASA koji planiraju da prikupe podatke o 3I/Atlas-u uključuju: Habl, Veb, TESS, Svift, SPHEREx, rover Perseverance Mars, Mars Reconnaissance Orbiter, rover Curiosity, Europa Clipper, Lucy, Psyche, Parker Solar Probe, PUNCH i SOHO i Juice ESA/NASA-e.

(Telegraf Nauka / Science.nasa.gov)